Otadžbina

112

ВЕРЕНИЦИ

већма могао, али тек да на њега не стане ногом. Намеру ову лакше је било имати. него извршити је. Последица томе беше. да идући тако с десна на лево , с лева на десно, час идући за упућивањем , које се усудио ту и тамо заискати, час исправљајући га по свом увиђању и прилагођавајући га својој намери, час идући путем, на коме је био, наш бегунац можда је прешао па двадесет ми.ва, а од Милана није одмакнуо више него са шест, а што се тиче Бергама. добро је било. ако се од њега није удаљио. Он поче увиђати, да на тај начш неће добро бити, те помишљаше, како ће да нађе други начин. Домисли се, да ће са неколико лукавства да дозна име од каквог села близу границе, до кога би могао ићи побочним путовнма, па распитујући за ово, да се даде показати пут, а да не ставља ту и тамо литање за Вергамо, које му се чињаше да заударабегством, прогнанством, злочином. Тражећи он начин, како ће све то да дозна, а да не побуди сумњу. виде да виси нека узваса самохране куће једне ван некога села Од некога времена осећаша и како му раст.е потреба, да се мало прихвати; помисли, да ће ту бити место, где ће бити у један пут двојако послужен. Уђе. Унутри беше само једна баба са преошцом за појасом и вретеиом у руци. Заиска што да, једе; даде му нешто стракина (сира) и добра вина; стракило црими. али се на вину захвали, јер му је омрзнуло због оне синоћне неприлике, да се посади молећи бабу да се пожури. Ова у часку постави сто, а одмах за тим навали на госта са питањима, ко је и откуда је, и шта се ради по Милану, јер је допрво глас и до ње. Не само да Ренцо вешто избегну питањима, него користова се и самом неприликом, те употреби за своју намеру љубопит.виву бабу, која га питаше куда ћеј „Морам да идем у многа места," одговори ; «а ако ми буде претекло времена , хоћу да сврнем и у оно по-