Otadžbina

ВЕРЕНИЦИ

115

(( Ти дакле не долазиш из Милана ?" „Долазим из Лиската," одговори момак брзо , који се међу тим домислио одговору. Он је заиста управ оданде долазио , јер је онуда прошао, а име је селу дознао на путу од једнога ловца, који му је то село именовао, да мора крозањ проћи, пре но што доспе у Горгонзолу. (( 0 ! в рече онај други, као да би да каже: бол>е би било да долазиш из Милана, али ћемо се стрпити. (< А зар у Лискату," додаде, „ништа нису знали , шта је у Милану V' „Можда је баш когод и знао што тамо," одговори планинац ; (( али ја нисам ништа чуо. и И те речи изустио је на начин, као да ће да каже: сад ме се остави. Љубопитљивац се врати на своје место ; а мало после дођз крчмар и постави сто. „Колико има одавде до Аде ?" еапига га Ренцо онако кроз зубе, тобоже немарно, као што смо га видели неколико пута (( До Аде ради прелаза ?" запита крчмар. и То јест.... да.... до Аде " (( Хоћеш ли да пређеш на мосту код Касана, или на скели код Канонике ?" (( Било ма где.... само онако питам. в (( Е, хоћу рећи, ]ер су то места, куда пролазе поштенм људи, који могу о себи да даду рачуна." (( Лепо ; а колико је донде ?" „Можеш узети, да и до једног и до другог места има око шест миља, нешто више, нешто мање." ( ( Шест миља ! Нисам мислио, да је толико ," рече Ренцо. „Али," опет поче равнодушно, тако да је већ усиљено било; «али кад би коме требало да иде што краћим путем, да ли има других места за прелаз ?" „Можда има," одговори крчмар и упре уњ два ока пуна пакосне љубопитности.