Otadžbina

116

В Е Р Е Н И Ц И

Ово беше доста, да нам момак иресече друга питања, која је био спремио, него повуче тањир преда се , па гледајући у врч, који је крчмар заСедно са тањиром метнуо на сто, рече: (( Је ли вино добро ?" „Чисто као злато," рече крчмар ; «питај само све људе из села и изокола, који се у том разбирају; а онда видећеш." Па рекавши то врати се у друштво. ( (Проклети крчмари Р викну Ренцо у себи ; (( што их више знам, све ми гори долазе." Ипак се баци на јело са великом вољом, у исти мах прислушкујући, али тако да се други не осете, еда би дознао, какав је овај крај, шта ли веле људи за оно велико збитије, у ком он није имао најмања учешћа, и да види нарочито, да ли у друштву има какав добар човек, коме би се сиромах момак могао поверити, те да га запита за пут, а да се не боји, да ће га довести у шкрипац и нагонити, да казује цело своје житије. (( Не," рече један, (( у овај пар као да су Миланци збиља нешто хтели да учине. Доста, сутра најдаље, па ћемо дознати више што. Ј> «Кајем се, што не одох јутрос у Милан," рече други. ( (Ако ћеш сутра, да идемо заједно," на то ће трећи, и још један, па још један. (( Ја бих желио знати," опет ће онај први, (( да ли господа у Милану мисле и на сиромахе сељаке, или ће да праве добар закон само за себе. Та знате их, какви су! Гордиграђани, мислесамона се, као да нису ту и други." «И нама су прорезана уста, било за јело, било да кажемо како мислимо," на то ће други тим тишим гласом, што му је реч смелија. била ; «а кад се ствар једиом откачи.... в Али му се учини, биће боље, ако не доврши. „Нема само у Милану скривена жита," поче други подмукло и пакосно.