Otadžbina

ВЕРЕНИЦИ

117

у то чуше кољски топот. Сви потрчаше на врата, па кад познаше, ко долази, пођоше му у сретање. Био ј е то један трговац из Милана, који је по неколико пута У ГО дини одлазио поолом својим у Бергамо, па је обично ноћивао у овој крчми , па како је скоро увек налазио тамо исто друштво, то их је знао све. Они се накунише око њега, један узе за узду, друти за стремен. „Добро дошао ! добро дошао !" (( Бол>е нашао Р (( Јеси л' добро путовао ?" (( Врло добро ; а како сте ви ?" (( Добро, добро. Шта нам ново носиш из Милана ?" (( А, гле ти њих ! и рече трговац, сиђе с коња и предаде га једном момку. «А овамо ," настави улазећи с друштвом, «у овај пар ви можда више знате него ја." (( Не знамо ништа, бога ми," рече један и метну руку на срце. (( Не може бити !" на то ће трговац. (( Е дакле, чућете лепе ствари ... па и ружне. Хеј, газда, је ли мој обични кревет празан ? Добро ; дај купу вина и што пре моју обичну вечеру, јер хоћу одмах да легнем, како бих рано сутра даље , те да стигнем у Бергамо у ручано доба. А зар ви," настави седајући на место преко од Ренца, који ћути и слуша, «зар ви ништа не знате, шта је све било јуче?" „Знамо за јуче." „Дакле знате," на то ће трговац , «и шта је ново. Кажем ја, ви овде увек стојите на стражи на премећете, ко вам год падне шака...." «Али данас, шта је било данас ?" «А, данас. Ништа не знате за данас ?" «Баш ништа ; зар ништа није било ?" «Дакле пустите ме, да поквасим уста, а онда ћу вам казати, шта је било данас. Чућете."