Otadžbina

516

ВЕРЕНИЦИ

ности, него један пут, када му друг један, који је много важио, дође и понуди свој и своје партије глас (ружна реч, али су се њоме служили), Федериго одби тај предлог на начин, да се онај остави намере и на другу се страну окрену. Ова скромност, ова одвратност спрам властољубности показивала се на исти начин у приликама обичнијима у животу. Бадар и неуморан у распоређивању и управљању, тамо где је држао да му је дужност да то чини, увек се клонио да се не плеће у туђе послове ; шта више, извињавао се свом снагом, када су га молили, да се у што умеша, а то је, као што свако зна, необична умереност и уздржавање код људи, који су ревнитељи добру, као што је био Федериго. Кад бисмо се упустили у насладу, да купимо знамените црте његовога карактера, бисмо за цело добили чудну смесу од заслуга, које се чине да су противне једна другој, а за цело се ретко налазе заједно. Али нећемо пропустити да не прибележимо другу својственост овога лепога живота, који колико је пун био рада, управљања, званичних послова, настављања, саслушавања, дијецезанских обилажења , путовања и незгода, ипак не само да се занимао науком, него и то у толикој мери, да би довољно било и за књижевника по занату. И заиста, поред толиких других и различних похвала, Федериго је још код својих савременика био на гласу као учен човек. Али нећемо крити, да се он са тврдим уверењем држао, па и у животу стално придржавао мњења, која би се данао свакоме чинила не толико неоснована, кокико необична, па и онима, који би имали велику вољу да их правдају. Који би га хтео у томе бранити, имао би оно тако обично и примљено извињење, да су то биле мане не толико његове, колико његовога времена, извињење, које у гдекојим стварима и кад је дошло услед нарочита испитивања чињеница, може имати неке, или