Otadžbina

ВЕРЕНИЦИ 517 баш многе важности, али кад се онако голо насумце примењује, као што обично бива, не значи управо ништа. Но не хотећи пустим Формулама решавати заплетена питања, нити и сувише дуљити једну епизоду, нећемо ни да их разлажемо, задовољавајући се тиме, што смо као летимично сггоменули, да код човека, који је у главном био диван, ми не трашимо, да је такав у појединостима. јер ми и нисмо хтели да иишемо надгробну беседу. За цело нећемо криво чинити нашим читаоцима, ако претпоставимо, да који од њих пита, да ли је тај човек од толико умља и толике науке оставио какав спомен. Да ли га је оставио ! До стотину дела остало је после њега, великих и малих, латинских и талијанских, печатаних и рукописних, која се хране у библиотеци што је он основао, а то су расправе моралне, беседе, расправе из историје, о древностима светим и световним, о књижевности, уметностима и т. д. Па како је то, рећи ће исти читалац, да су толика дела заборављена, или бар тако слабо позната, тако мало тражена ? Како је то, да са толиким умљем , толиком науком, толиким познавањем људи и ствари, са толиким умовањем, толиком страшћу за добро и лепо, са толиком чистотом душевном, како да са толиким другим својствима, која творе писце великима, да он у стотину дела није ама ни једно оставио, које држи за одлично и онај, који га не одобрава у свему, а зна му наслов и онај, који га не чита ? Како је то, да сва та дела укупно нису била довољна, да бар бројем својим његовом имену нрибаве код нас књижевнички глас ? Питање је зацело разложно, а предмет веома занимљив ; јер разлози овом појаву нашли би се при посматрању многих општих чињеница , а кад би се нашли, одвели би к испитивању других подобних појава. Али тога би било много и обилато, а онда би ли вам се то понаравило ? Кад бисте напрћили уста ? За то ће бити