Otadžbina

518

ВЕРЕНИЦИ

боље, ако се опет вратимо нашој приповеоти, те у места што ћемо још ваздан бенетати о том човеку, ако одемо да га видимо ни делу.

ДВАДЕСЕТ ТРЕЂА ГЛАВА Чекајући на час да иде у цркву да служи божију службу, читаше кардинал Федериго, као што му је обичај био, кад год би добио времена, кад му уђе крстоносац капелан узбуђена лица. „Необичне походе, заиста необичне , пресветли господине !" «Ко је ? в запита кардинал. «Нико други, него господин...." одговори капелан. Г1а врло значајно ударајући гласом на сваки слог, изусти оно име, које ми не можемо да испишемо нашим читаоцима. Онда додаде : ( Д'у је главом и не тражи друго, негода га пустимо вашој пресветлости." (( Он !" рече кардинал с оживљеним погледом, па затвори књигу и устаде са столице ; (( нека дође ! одмах нека дође !" (( Ма.... п на то ће капелан и не макну се ; „пресветловам господство ваља да зна, ко је то, тај разбојник, тај чувени...." (( Па зар није срећан бискуп. кад је такав човек добио вољу да га походи ?" (( Ма ... )) опет ће капелан; „сад не можемо неке ствари помињати, јер ваше преосвештенство вели, да су то којекаква бенетања; али мислим, да је дужност кад. се случај покаже.... Ваше преосвештенство, ревност хоће да прави непријатеље, и ми поуздано знамо, да се није један лупеж усудио хвалити се, да ће нре или после... " «Па шта су учинили ? и прекиде му реч кардинал.