Otadžbina

ВЕРЕНИЦИ

519

С( Ја велим, овај овде архизликовац је, бесновић, који се меша са најбешњим лупежима , па су га могли послати.. «0 ! какав је то запт," опет му прекиде Федериго реч смешећи се, К кад војници опомињу војводу, да треба да се нлаши !* Онда опет постаде озбиљан и замишљен и рече: „Свети Карло за цело не би премишљао, да ли ће преда се пуотити таква човека, него би га још он потражио. Одмах га пуштај унутра ; и онако је већ сувише чекао." Капелан пође говорећи у себи : <Д1ема лека ; сви ови светитељи тврдоглави су људи." Отворивши врата и ушавши у собу, у којој је био господин и оотали, виде друштво где се сабило на једну сграну, па гпапућу и крадом погледају у њега, кога су сама оставили у једном куту. Он се упути њему, а међу тим мераше га крадом у колико је могао, па премишљаше, какво ли врашко оружје може бити скривено под хаљином, те да би заиста требало, пре но што би га увео. да му је бар предложио.. . али не могаше да се одважи. Он му приђе и рече: к Његово преосвештенство чека ваше господство. Изволите са мном поћи." Пак идући пред њим кроз малену гомилу, која се одмах растави десно и лево , погледаше десно и дево, као да би да каже : шта ћете ? Зар и сами не знате, да увек чини што је њему воља ? Чим је увео неименованога, Федериго му пође у сусрећу са предусретљивим и ведрим лицем и с раширеним рукама , као пред човека, кога је једва чекао, и одмах даде знак капелану да изађе , који се повинова. Оставши сами, обојица поћуташе мало, обојица недоумевајући. Неименовани, који је био као да га је ова-