Otadžbina

-22

В Е Р Е Н И Ц II

«3ар ви мене питате ? Ви ? Да коме је ближе он, ако није вама ? Зар га не осећате у срцу, како вао тишти, како вас узбуђава, како вам не да нигде станка, а у исти мах к себи вас привлачи, даје вам да осећате наду у спокојство, у утеху, у утеху потпуну, безграничну, чим га будете познали, исповедили и призвали?" (( Ох, заиста ! ево ту ме нешто тишти, нешто гризе! Али бог ? Ако јесте бог, ако је он онај, кога ви кажете, шта ће он са мном да чини? ,Ј Ове је речи изустио очајним гласом , али му Федериго одговори свечаним гласом, као побожним удухновењем : ДПта може бог с вама да чини ? шта хоће с вама да чини ? Знак један своје моћи и своје благости , од вас хоће да добије славу, коју му нико други не би могао дати. Што свет виче на вас већ од толпко доба, што тисуће и тисуће гласова ваша дела проклињу.. Неименовани се трже, убезекнут један часак, што> чује тако жестоке речи, и још већма удивљен, што се на то не срди, него му је чисто лакше. „Каква слава отуда за бога ?" настави Федериго. и То су гласови страха, гласови себичности, можда и гласови правде , али правде тако лаке и тако природне ! гдекоји можда и велике зависти спрам те ваше злосрећне силе, те све до сад плача достојне спокојности душевне, Али кад ви сам устанете да проклињете свој живот, да оптужите сами себе , тада — тада ће бити бог слављен ! И ви питате , шта може бог учини ги за вас ? Ко сам ја сиромах човек, да бих вам већ сада могао рећи, какву корист може од вас имати такав господин ? шта он може да учини са том бурном вољом, том непоколебаном сталношћу, кад је буде одушевио и загрејао љубављу, надом и кајањем ? Ко сте ви сиромах човек, који сте могли помислити, да ћете знати изумети и чинити дела већа у злу, него што их бог може чрез