Otadžbina

ВЕРЕНИЦИ

525

(( То је покушај/ рече Федериго, «који вам даје бог, да би вас везао за своју службу, да би вас одушевио, да одлучно пођете новим животом, у коме имате толико да покварите. толико да исправите, толико да оплакујете ! и „Какав сам несрећник ја Р викну господин; «колике и колике су ствари, које само могу оплакивати !... Али бар једну имам тек предузету, истом ночету, коју могу, ако не иначе, а оно у половини преломити ; имам једну. коју могу одмах преломити, покварити, исправити Ј> Федериго стаде слушати ; а неименовани укратко му каже, али речима гнушања још јачима, но што смо их ми }потребили, какво је насиље учињено Лучији , какву је страву и муку ова бедница поднела , како га је она молила, како је он због тога био као помаман, те како је она још у замку.. ." «0, не губимо времена !" викну Федериго, стрепећи од сажаљења и бриге. „Благо вама ! Ово је залога за опроштај божји ! чините што можете, да постанете оруђе избављења оној , којој сте хтели да будете на пропаст. Бог вас благосиља ! Бог вас је благословио ! Знате ли ви, одакле је ова наша мученица ? и Господин рече Лучијино село. «Иије далеко одавде," рече кардинал; „слава Богу! а по свој прилици...." Говорећи тако притрча једном столићу и куцну у једну меденицу. Одмах уђе понлашен капелан крстоносац и пре свега погледа у неименованога, а кад угледа оно преображено лице и оне очи црвене од плала , погледа у кардинала, па кад под оном непоколебаном равнодушности угледа у лицу као озбиљно задовољство и као неку нестрпељиву журбу, зину као занесен , но га кардинал одмах истрже из тога посматрања , питајући га. да ли се међу искупљенима ту пароцима налази парок из **\