Otadžbina

МИСАО И ОСЕЋАЊЕ

543

дити и пропаоти, опет је часније од пола зечијег пола меркантиљног карактера инглеских научара. Истина знаменити Лок с правом је рекао , да ништа нема у уму што није пре било у осећању, али је с таким истим правом и тако исто знаменити Лајбниц рекао, да нема у уму ништа што пре није било у осећању изузимајући сам ум. Од времена Локова и Лајбницева судба овога питања није се ни мало променула. Фанатичке ФилосоФСке секте порицале су вредност час уму а час осећању, немајући чисте свести ни о једном ни о другом. Но ово није никако чудо, само је чудо што се то незнање не призна. У свету животинском на крајњој анализи дух и осећање оно су исто, што и снага материје на крајњој анализи у природи у опште, примарне снаге, или боље апстракције једног истог појава са разноликих гледишта. Шта су дух и осећање на крајњој анализи, ми не знамо тако исто као што не знамо шта је снага материје. Гласовити инглез Лујис у своме проблему духа и живота покушао је да одреши мртве узлове, који су завезани на крајевима људских шпекулација; колико је у том успео говорићемо доцније, а овде напомињемо да је меркантиљна инглеска школа учинила големе услуге науци о духу и животу, па и ако је обишла питања, у која није смела погледати. Факат је веома значајан по практичне , нарочито васпитне интересе , што је ова школа опазила и проучила интимну солидарност међу духом и телом, као двама Факторима који се узајамно слажу донекле, и после се шири један на штету другога. Опазило се н. пр да каквоћа и коликоћа осећања зависи не само од каквоће и коликоће стимулуса, но поглавито од каквоће и коликоће нервног система и циркулације крви. Свакоме је познато да мало више или мало мање, него обично, протицања крви кроз мождане крвне судове, узрокује, несвестицу и духовне нереде свакојаке врсте, али је ово ту-