Otadžbina

мпсао и осећање

551

му или идеализму. Међ овим двема крајностима налазе се системи компримисани, сиотеми удешени према реалним и практичким потребама живота — системи опште и егзактне науке и на послетку једини важни систем нрема знаменитој Контовој изреци : (( 8аУо1г роаг ргеУ01г, ргеУ01Г роиг адн"." Но ма колико викао на далеке шпекулације (метаФизичке) данашњи чивутски меркатиљнии епикурски век, опет ће те шпекулације бити за сва времена нешто што високо мисли и оссћа и што даје поноса и достојанства раси људској, која би се без тога мало уздигла над животињама. После напомене шта мисле о осећању неколико пајчувенијих ФилосоФа и испитача духа п живота, сад нам ва.ва казати о томе своје посматрање. Напред смо рекли да сматрамо осећање као примарну снагу и све разлике које му се претстављају као разлике битне, и да је то случај и са оамим осећањем кад се оно само себи репрезентује. Погледајмо на осећање са стране физиолошке. па ћемо и тамо наћи да је начин молекиларног трептања нервног апарата, начин са свим оргиналан. примаран и битно различан од свију знаних покрета у природи. Типичност покрета , за Физиолога, типпчност осећања или духа за психолога, тако је исто битно различна, као и типичност и примарност снаге за Физичара, елемента за хемичара, биљака за ботаничара, животиња за золога, духа и карактера у опште за историка и т. д. У реалном свету и науци позитивној и кад не би било никаквих битних разлика, ваљало би их начинити, аналого ономе што неки мислиоци веле, да, и кад не би било бога, ваљало би га начинити, јер је нужни постулат религије. Истина постулат је науке тако исто да су све снаге у природи модиФикације једне исте снаге или што је све једно разне комбинације једне исте материјалне чпњенице, јер без овог постулата тешко би се могао појмити икакви одношај ме\) снагом и снагом, њихова кор-