Otadžbina

86

Н А ПРЕСТОЛу

обућемо његове хаљине , те тако и ја пристанем. Кад. тамо сви људи избечили очи на нас, а не говоре ништа. После службе, цред црквом згромилаше се у гомиле, гха све показују прстом на нас и говоре на глас: Тако је то, у вароши се добијају на поклон врло лепе ствари, али ми знамо пошто је то, јакако, нема, то се поштењем не добија, и ова матора будала и онај звекан још се ионосе тим хаљинама. Стара Ценца највише се дерала, и људи који другдаш неће ни да је виде, сада су је слушали и још гходбадали. , { Ах, драго дете, ти још не знаш како су пакосни и зли људи на свету, а ја знам за цело да си ми ти поштена. Али таки су људи завидљивци, и кад не могу да нам нешто отму ОЕЈда нам то бар упрљају. Ти си за цело добро мислила, али ја сад не смем ни у мојим старим хаљинама из куће, само да ми се не навожу они пакосни завидљивци. Док је човек сиромах он то ништа не зна т сада тек видим какав је свет Па то још није најгоре дете моје, иајгоре нам је што нам ти зли људи увукт сумњу у срце као каквога црва па нам грпзе срце. Ала ја не сумњам на те, ти си за цело поштена и ваљана и остај ми така. Увек треба да мислиш ово : Може човек спавати у златном кревету и на свиленим душецима, али ако му није мирно срце и честита душа, боље би му било под црном земљицом. Па онда нам је механџија долазио да нам откупи оне хаљине за се и за своју жену, али ја их не дадох. Тако, дете моје, чувај свој образ, немој да примиш ни једну пару ни један кончић на коме има ма какве прљавштине. Ја знам да си ти сама паметна г да тебе не треба тек учити, али опем морала сам да ти то кажем, и молим те немој се једити што су људи тако пакосни, ето и ја се баш ни мало не љутим." Валнурга је бризнула у плач кад је ово нисмо прочитала. Та нема горих људи од мојих сељака. Истина има неваљалаца и међ овом отменом господом, али ни