Otadžbina

Н А П Р Е Ј Т О .1 У

87

један није такав нитков. Та само нека дође опет неко од 1 бих да моли за какву милост, показаће она њима. Та она би молила кра.ва да свима у селу одцепи по двадесет и пет, од првога до последњег. Ач, да јој је да она буде краљ само један сахат, она би већ те глупе неваљалце научила памети.

8. Валпурга је плакала од љутнне у својој собм, па онда ститпте песнице и стаде својим земљацима тако читати вакелу да им за цело не би ласно било само да су чули. Али она неће да се љути, то би нахудило детету. Нека бар они зликовци овом детету ништа не учине. Ме1)у тим далеко од ове собе, у сјајно осветљеним парадним дворанама двора и зимске баште хорила се музика. Хиљадама је свећа горело, свила и кадпва. бисер и дијаманти, цвеће и венци и пуно веселих људских лица сијзло је радошћу. Али од свега и свију беше најсјајнији Краљ. Он је знао да је леп човек, и он се томе радовао са неким детиљским осећањем. Он је свагда био добро расположен кад год је био обучен у униФорму, која му добро стоји. ГТри разним свечаностима, нарочито пуковским славама, носио је свагда униФорму дотичнога пука; али кад год је био у хусарској униФории онда је био најбоље расположен. Она најбоље показиваше лепоту његовог узраста. Данас је био обучен као митолошни краљ Артус, имао је златан краљуштни оклоп и дугачку арванију од пурпура. Поред њега нежна и Фина Краљица у белој хаљини и копрени изгледаше као љиљан. Краљ је видео како му се сваки дивн и беше срећан јер је знао да тај израз на лицу свију не беше данас ласкање.