Otadžbina

МИСАО И ОСЕЋАЊЕ

107

ово главно само тако ваља разумети, да ће једне индивидуе бити само концентрисане у се, у којих ће осећаји тећи у неколико великих тренова, а друге опет са свим деконцентрисане , где ће осећаји струјати у небројено ираваца. Особине ове резултат су конституције, не даду се накнадити у пуној мери никаквим мајсторијама и на њима је заснован темпераменат и сва величина и сићушност људског духа и карактера. У главноме је тако па било то коме право или неправо. Величина и сићушност у прву је руку и у основу резултат конституције и комбинације бића нашег. Признање ово отвара широм врата закључку, по коме је човек проста машина и његова воља и све духовне особине невољни резултат физичког његовог организма, и доиста за човека као животињу ово је правило без приговора. Материјалисте, нецеситари и Фаталисте са свога једностраног зоолошког гледишта потпуно право имају кад изричу овака начела. Но они заборављају да човек у правом смислу те речи, биће умно, морално, религиозно и у опште социјално, није човек садашњости, није јединка са моментаним животом но чињеница, ко^а живи животом далеких својих предака, животом народа, па чак и човештва. Биће у ком актуални осећаји спрам корпорисаног осећања у моралним, религиозним и социјалним инстиктима не мало ишчезава. Са овога становишта Конт је коректно рекао да умност влада светом и да све више и више мртви овлађују живима. Сума религиозних, моралних и у опште социјалних осећаја, што је све у неку руку, живот прошлости, далеко је надмашила у развијених особа, и снагом и важношћу суму актуалиих индивидуалних осећања. Прошлост доминира бићем нашим , као дух, који прати сваки поступак и покрет бића нашег ; она је оно мистериозно наше а ја.», она слободна особа и слободна воља, о коју су се ломила умна копља небројених мислилаца. Уверење ово отвара опет широм врата спири-