Otadžbina

108

МИСАО И ОСЕЋАЊЕ

туалним закључцима и хииотези да је дух са свим независан од осећања, и да је воља начело духовно , које влада осећајима као крмар бродом. Пре него искажемо наше мишљење о слободи и не слободи воље , дај да чујемо шта су о том предмету говорили многи прослављени мислиоци и философи . Има ли слободе воље или не, питање је, које дубоко засеца у испитивање духа и живота, не гледајући на то што су га неки најгласовитији мислиоци на том пољу прогласили као питање по све неумесно и слично тштању, има ли слободног виђења, пипања итд.? Тако Спенсер говорећи о вољи, идентиФикује је са осећањем, јер велн н воља и осећање настају онде, где престају автоматска кретања. При сукобу идеалних мотива, вели он даље, који хоће да пређу у дело, искрсну небројене групе прошлих остварених покретања, који имају неке везе са садашњим, па на којој страни буде број и снага, та ће и прећи у дело. Даље помиње како су вољне радње резултати несложних автоматских покретача, а кад се сви сложе, онда нема о њима никаква рачуна. ни воље, ни осећаља, ни разумевања, и врше се са свим без наше свести. Отуда је, по Спенсеру, што свака вољна радња сувише честим понављањем може постати автоматска. Примере наводи на учењу језика. Језик је вели испрва магерија вољна, а после се врши несвесно. Помиње неког старог солдата, који јо једног празника носио „гибаницу" и бацио је несвесно, кад је случајно чуо иза његових леђа реч „смирно." Отуда је вели, што се сви они који су дубоко утонули у неку навику, не могу од ње да растану.' Спенсер даље пориче слободу воље и вели: човек не може чинитп све што хоће. Даље вели, да контроверзе о слободи воље долазе отуда што се ја узима као антита за се независно од 1 Наш је народ изразио ову психолошку нстину у нословици; «што је дикла. навикла. 0