Otadžbina

МИОАО И ОСЕЂАЊЕ

109

агрегата свести. Или је, вели он, ја у свести, или је ван ње, ако је у свести, онда није ништа друго но агрегат разних стања свести, а ако је ван ње, онда се о њему не може ништа знати. По Спенсеру резултати вољни не могу се предсказати због огромне компликације чињеница и наводи оваки пример : тело неко на које утиче само једна привлачна снага креће се у правцу, који је врло лако погодити, ако утичу две снага правац је нејаснији, ако три још нејаснији, ако пак на њ утичу небројене снаге с небројеним разним квантитетима, правцима и облицима, онда је по изгледу кретање независно и креће се по неком до крајнооти променљивом и неодређеном правцу тако, да се чини да је тело у покрету независно од свега, да се само опредељује и по томе да је слободно. Тако му је исто и са психичким појавима, кад су по броју многи и по стушву различни. Даље вели да појаве духа или потпадају или не под неки закон; ако не потпадају, онда је психологија као наука немогућна; а ако потпадају; слободна је воља апсурд. Даље помиње како се слобода воље не слаже са законима револуције и да се човек са слободном вољом не би никад адаптовао приликама, нити би спољни и унутарњи свет игда дошао у сугласност, а баш на томе се и заснива сва орећа човекова. 1 Овако о вољи и слободи њеној резонише највећи научар и философ наших дана; резони су вероватни, ђенијални и сувише примамљиви; али је за чудо како овако ђенијалан научар и философ није опазио да тело, које он замишља под утицајима једног, многих и небројених тела, има засебног бића свога, својих специјалних закона ; да и он утиче тако исто на сва знана и незнана тела, и да у толико, у колићо има те засебности и свог утицаја на друга тела има и своје слободе, ако смо вољни тој речи дати икаквог значаја. За чудо је и то, да без ове слободе, без овог оамостојног значаја 1 Ргтс1р1ез оГ рзусћо^у стр. 496 — 504 I део.