Otadžbina

МИСАО И ОСЕЋАЊЕ

111

0 олободи и вољи велики мислилац Спиноза овако резонује: слободно је оно , вели он, што по нужности своје природе егзистира и само себе на радњу одређује, и на против је неслободно оно, што се на радњу споља покреће. 1 Ако ко упита, вели он дал>е, за што душа ово хоће а оно неће, одговарамо за то, што је она мисаона чињеница и што има моћ да нешто тврди или пориче. У даљем одговору противницима, који га нападају што одриче слободу воље, вели: они на тај начин не знају шта је воља. Она није жеља но тврђење или порицање да је нешто добро или зло. II доиста, ако се хоће икакве разлике у духовним појавима, воља се не може идентиФиковати са жељама и осећањима, која су покретачи рада људског. Спиноза је добро опазио, да је воља као неки критеријум, или другим речма мерило, које нам каже колико разне пожуде наше одговарају постављеној цељи. Ако слобода има икаква смисла, Спиноза је горњим речма исказао веома јасно њено значење, рекав. да је то рад по унутарњим диктатима бића каквог. Даље Спиноза вели ово: човек је само у онолико слободан, у колико има моћи да ради по законима природе људске. Сваки, па био луда или мударац живи и жели увек по највпшем праву природином. Слободан је онај који живи по разуму. Слобода не уклања нужност, но је само претпоставља.' 2 После ових разлога великог и следственог мислиоца Спинозе, да чујемо шта говори о слободи и вољи прослављени Лок, који се с правом може сматрати као прави претходник данашње позитивне психолошке науке. Слобода је, вели Лок, у снази рада или нерада према одредбама душе. Снага, која поставља у кретање моћи за делање, у појединим случајевима зове се воља. Неповољност која је у пожудама, или је састављена с њима, одређује правац воље. Жудње су увек зло и осло1 бршоза, ЕШк. издање Киркманово стр. 10—11. 2 ИЈвЈзег сНв уегћеззегип^ с!ез уегз(;апс1ез стр, 55 — 60.. Киркманово издање.