Otadžbina

112

МИСАО И ОСЕЋАЊЕ

ђење од њих саставак је среће. 1 Слобода, вели Лок даље припада човеку а не вољи. Наша се слобода простире дотле , докле и наша снага, Ми не можемо зауставити мишљење онако исто као и телесне покрете. Онај кога што боли не може учинити да о том не мисли. Пигање о слободи воље сматра као неумесно. Воља му је надлежни део душе, а слобода снаге, која врши или зауставља поједина дела. После овог Лок вели, да је воља моћ претпостављања или бирања. Даље да воља не може утицати на разум , да нема слободне воље но слободног човека итд. Даље вели, да вољу одређује по правилу, сума неповољности, али вели има изузетака и душа може једну по једну неповољност касирати. 2 Из свега овога види се да отац данашње психолошке науке није био на чисто ни с појмом шта је воља, а још мање с тиме што је слободна воља. Према данашњим нашим појмовима о психолошкој материји, ми у Локовим резонима наилазимо на сваком кораку или на противречије или неко софистичко извијање или на послетку на игру речи, против које је славни писац онолико ратовао. Но то се само нама тако чиии, а Локу и његову веку можда се то са свим друкчије чинило. Издавалац Локових дела научени Немац Киркман с правом приговара, да порећи слободу воље, а признати је човеку, као што је Лок чинио, значи само променути Фронт и питање оставити нерешено. 3 Овај је приговор истинит, само је учени Немац заборавио казати да је и дан дањи така иста судба свих заплетених питања. Признати слободу човеку а порицати је вољи, велика је неследственост, јер је воља симболички израз за извесни процес духа човекова, а човек и дух његових нису двоје но једно исто. Социолог и политичар исказали би аналогу соФизму, кад би рекли да је 1 1Јећег с!еп тепзсћПсћеп уегзкапс! стр. 297. 2 Исти стр. 256 — 260. 3 Истп стр. 259.