Otadžbina

650

В Е Р Е Н И Ц II

дотле сваки дан све се више множише мртва телеса на улидама, а ирема томе растијаше и свака друга невоља. Код иродовољствене власти: предложише други начин, као лакши и згоднији: да се сви просјаци, здрави и болесни, сместе на једном месту, у болници, где да се државним трошком издржавају и хране; па тако и доконаше, иротивно мишљењу санитетске власти, која примећаваше, да ће са толиким нагомилавањем само порасти опасност, којој су хтели доскочити. Ако би случајно ова приповест дошла коме у руке, који не би знао миланску болницу ни по виђењу, ни по оиисивању, томе нека је на зпаље, да је то здање од четири стране и готово квадратно, изван вароши, на лево од каније назване источне, одел>ено од бедема простором јарка, нутем који обилази варош и једним јазом око самога здања. Обе дуже стране имају у дужину од ирилике иет стотина корака; оне друге две имају мање у неких петнаест корака ; а све четири с поља су нодељене на мале собе само на једном спрату, а изнутра иде на три стране непрекидаи ходник сведен, који држе малени и танки стубови. Соба ,је било две стотине осамдесет и осам , или која мање; јер у наше време начинили су на средини велик отвор и један мањи уједном крају од оне стране, која јепрема главноме друму, те су тако не знам колике собе нестале. У време наше приповести била су само два уласка: један на •средини стране спроћу варошкога бедема, други спроћу овога на противној страни. На средини унутарњега простора била је и сада је тамо малена црква на осам рогљева. Оио здање почето је у 1489 години новцима од ириватна нека завештања, после је продужено новцем јавним и добивеним од других завештатеља и дароватеља, а прво му онреде.љење беше, да се у њему сместе они, који би се окужили; јер куга, далеко пре овога времена, имала је обичај, а и дуго још иосле тога, да се по два, четири, шест, осам пута појави сад у овој, сад у оној земљи у Европи, захвативнш јој каткад велики део, или пролазећп њом преко и