Otadžbina

В В Р Е II И Ц И

који подигоше несрећно детенце и однесоше га, тим начином вршећи прву материнску дужност." Она противност између раскоши и дроњака, изрбиља и сиротиње, обични поглед у обичио време, сад се заиста изгубила. Рите и невоља беху тако рећи свуда, а што се одликоваше, једва беше као чемерно средње стање. Виђаху се племићи како иду у просту и скромну, па и у поабану и сиромашну оделу: једни, јер је општа невоља у толико изменила њихово стање, или је посве изврнула и онако већ оштећени брод њиховог имања; други, или што се бојаше да раскошношћу изазивају јавно очајавање, или што се стидише да вређају ошпте страдање. Они мрски и страшни насилници, вични да иду са пратњом од брава, идоше сада тако рећи инокосни, са спуштеном главом, са лицем које као да нуђаше п мољаше покој. Други, који су и за благостања имали човечије мисли и скромно се држали, као да су сада били збуњени, поражени и као притиснути непрестаним погледом неволое, која надмашаваше не само могућност помоћи, но да тако кажемо, и моћ сажаљења. Ко је био у стању да учини какву милостињу, мораде ипак да ирави тужан избор међу глађу и глађу, између неопходности и неопходности. А чим би се ноказала дарежљива рука близу руке једног несрећника, већ би се око ње начетали други несрећници ; који су још имали што моћи, они се гураше напред да просе са више навале; ислабљени, старци, деца пружаше мршаве руке; матере подизаше и показиваше издалека плачну одојчад једва покрпвену ритавим иеленама, која су се од немоћи пресамитила у њиховим рукама. Тако прође зима и пролеће, а већ од некога времена санитетска власт представљаше власти продовољственој , колика је опасност од заразе по вароши, у којој се на све стране нагомилала толика невоља; те предлагаше да се просјаци сместе у различне сиропитатељне домове. Докле су овај иредлог претресали, докле су га испитивали, докле »мислише на средства, на начине, на места, како да га уделотворе: