Otadžbina

В Е 1 Ј Е II И Ц И

653

гима, несгтокојство због других одсушнх, позајмичко мучење и гиушавање, толике страсти од клонулости или јарости, унешене или поникле тамо унутри, па онда стрепња од смртп и непрестани поглед на њу, коју су толики поводи доносили, те је и сама постала нов и моћан повод. И неће се нико чудити , ако је смртност расла и овладала у овом здању у толикој мери, је узела на се вид и код многих и име куге, било што је свод и мах свију ових повода само умножио последицу од утидаја само прилепчивога; било (као што изгледа да бива и у мањој и не тако дугој недоскудици) што се нашла прилепчива материја, која је у телесима расноложеним и спреМљенима иевољом и лошом каквоћом хране , ружним временом, прљанштином, јадом и клонулогаћу, нашла , да тако кажем, своју згоду и праву ору, једном^ речи, услове да се заметне, храни и развија (ако је једном незиалици слободно да ове речп унотреби на основу инотеза некојих фпзика); било што је зараза искрсла у самом почетку баш у болници, као што су по неком нејасном и неопредељеном извегатају мислили сами лекари саиитетског одбора; било гато је већ ту била и шуњала се оиуда (што изгледа по највероватније, кад се узме, да је невоља већ давнатпња и опгата била, а смртност врло јака), п а пренесена у ту збпјену гомилу, међу њом се раширила са новом и грозном брзином. Било сад које му драго од ових домишљања истинито, тек дневни број смртних случајева у болници за кратко време пређе стотипу. Докле овде бегае само малаксалост , ужас , страх , јад, стренња, у- продовољству владаше стид, пренераженост и непоуздање. Претресаше и саслушаше мњење еанитетског одбора; не нађоше друге, но да све оно покваре, гато су учинили са толиком принремом , са толиким трошком и са толиким притешњавањем. Отворигае болницу, иустпше на вољу свима несрећницима који нису болни били , хоће ли тамо остати, а они Нолетеше весело ван као помамни. Варога поче опст да де ори од пређашњега јаука, само слабијега и прекиданога; она опет виде ону гомилу проређену и много ви-