Otadžbina

654

В Е Р Е Н И Д И

ше вредну сажаљења, вели Рипамонти, кад се помисли, на. који је начин тако смањена. Волеснике пренесоше у Санту Марију дела Стела , тадашњу сиротињску болнииу , где их већина нропаде. Међутим почеше благословене њиве плавити се. Просјаци,. који су са села дошли, одоше сваки на своју страну у толи Јкуђену жетву. Добри Федериго испрати их са последњим напором и са новим начином дарежљивости: свакоме сељаку, који се јавио у ардибискупији , даде по један талир и по срп за жетву. На-јпосле са жетвом престаде скупоћа; смртност заразна губљаше се из дана у дан , тек се продужи до саме јесени. ЈЗећ је хтела и да престане, кад ето ти иове беде. Међутим су се догодиле многе важне ствари, које се нарочито називају историјскима. Пошто је Ришеље, као што рекосмо, узео Рогпелу и како је знао начинио мир с енглеским краљем , својим моћним гласом иредложио је и израдио у франпуском државном већу, да се својски иде у помоћ дуки од Неверса, те је уједно навео самога краља, да лично поведе своју војску. Докле су се припреме чиниле, гроф Насау, ћесарски комисар, заиште у Мантови од новога дуке, да преда земљеу руке Фердинанду, јер ће овај иначе да пошље војску да. их заузме. Дука, који је у очајнијим приликама одрекао да пристане на тако опоро и сумњиво условље, охрабрен сада скором помоћу из Франпуске , тим мање хтеде да пристане, али то учини извијеним речима и одуговлачаше ствар у колико је већма могао, давајући уверења оданости у толико вероватнија, што га нису млого стајала. Комисар оде са протестом , да ће се приступити сили. А у марту се кардипал Ришеље заиста дигао се са краљем на челу војске ; од дуке савојскога искао је пролаз, погађаше се, али се не погодшпе; после сукоба, који је иепао добро Французима , наново се стадоше погађати и дођоше до угодбе , у којој је дука међу осталим уговорио, да Кордова напусти опсаду Казала, обве-