Otadžbina

658

В Е Р Е Н И Ц И

и општа запта, нити би се могао тако лако сложити са влашћу од чести иезависних разних четовођа. Посебице ови нити су билп бага особити пробирачи у запту, нити би ко могао казати, како би они запт утврдили и одржали, све и кад би хтели; јер војници ове врсте или би се иодигли на таквог четовођу,. који би хтео да укине пљачкање, али ако ништа друго, би га оставили, да сам чува заставе. Уз то, како су владаоци, кад су узимали ове чете , тако рећи у закуп , више на то гледали, да имају довољно људи те да су сигурнн са предузећем, него ли да им број буде према њиховој новчаној снази; која је обично слаба била : то је и плата долазила обичт> врло касно, на рачун, по мало, те је зато пљачкање крајева, кроз које су војске пролазиле, било као ћутке допугатен додатак плати. Чувена је не мање од Баленштајнова имена она његова реч: да је лакше издржати војску од сто хиљада, него ли од дванаест хиљада људи. А војска, о којој је реч, беше већином склопљена од војника, који су под његовом командом опустогаили Немачку у оном рату славном међу ратовима и по себи и по својим последицама, који је по своме трајању назват тридесетогодишњи; а тада му беше једанаеста година. Сувише, беше ту и његов сопсгвенп пук, којије водио један од његових засгупника; међу оним осталим четовођама већина их је командовала нод њим, те их беше не један међу њима, који ће носле четири године дана да иомогну да онако ружно погине, као што је свакоме познато. Беше их двадесет и осам хиљада пешака и седам хиљада коњаника, а спуштајући се од Валтелине да би доспели у Мантованску, ваљало им је проћи дуж целе Аде у њена два крака кроз језеро и онда наново поред ње као реке доушћа у Падан, низ који су имали добар комад да иођу: у свему осам дана кроз миланско војводство. Белик део људи склони се у планину, носећи собом што су боље имали и терајући пред собом стоку; други остадоше било што не хтедоше напустити каквог болесника, било да сачувају кућу од пожара, било да пазе на скривене и зако-