Otadžbina

ПРИВРЕДА У 6РБИЈИ

Од трговинскога биља у Србији је веома важна ироизводња „дувана, у толико више, што је она готово сву потрошњу код нас нодмиривала. Производња ове биљке узела је код нас веће размере тек од пре 20 година; а сеју се три сорте : крџа, турски дуван и Вајиновац. За трговински промет производи се дуван поглавито у окрузима: алексиначкоме, крушевачком, врањском, топличком , пишком, у околини Краљева у чачанскоме и око Бајине Баште у ужичкоме округу. За домаће пак потребе сеје се тш свој Србији. Дуваном је пре завођења монопола дуванског засађивано до три хиљаде хектара и тако подмиривана дпмаћа потреба, али је после монопола, за годину 1886, пријављено само 656.03 хектара, на којпма је засађено 42,115.290 струкова.*) Сађење је пак распрострто ■овако:

ОКРУГ Алексиначки Београдски. Ваљевски . . Јагодински. Крајински. . Крушевачки Нишки . . .

СТРУКОВА ИА ОКРУГ ГЛАВУ . 556.30 . 0.40 . . 0.89 . 0.50 1.68 . 21.44 . . 3.75

СТГУКОПА ИА Г.ТАИУ . . 0.08 2.49 . 0-25 . 0.28 . . 0.53 6.46 0.66

Подрински . Пожаревачки Руднички. . Смедеревски Топлички . . Ужичкн. . . Чачански. .

б) Винодеље, воЂарство У Србнји су природне прилике веома угодпе за успевање и јаче раснрострањење винове лозе, с тога је се, нарочито последње две десетине година знатио нгарити иочела, и ако се то на желост не може казати и за знање , потребно за подизање винове лозе и негу вина. Српско випо од скора је постало предметом извоза, али више као сировина а не као савршепи производ подрумарства иашег; и то за опе крајеве јевропске, у којима је филоксера оиустошила вннограде. Сађење винове лозе врши се код нас на најнесавршенији начин; о нреправљању земљишта и о риголовању иема ни номена; тако исто не гледа се ни у колико иа одвајање и засебно. подизање различних сората, већ се све без разлике мешају у једноме истом саду.

*) Колико је монопол оназадио ироиз1>оди.у дувана у Србији може се извести из овога: врањски је округ тражио да му се дозволи засадити 2.500.000 струка а дозвол>ено му је само 450.000.