Otadžbina

НГИВРЕДА У СРВИЈИ

669

Лоза се подиже на „крљу" као и у свој Средњој Јевропи, али је орезивање неразумно, по што се сувшпе грана оставља на род. Па тако се нсто неразумно врши и берба; ни тада нема ни помена о издвајању разних сората грожђа, о одбирању зрелога од незрелог, здравога од трулог, него се све то заједно трна у кљук. Најмање се иак знања показује при нези вина о врењу, при претакању и отакању, за тим код судова и удесних места за чување вина. Нешто напретка у свима овнм радњама не може се доиста одрећи, али је ограничен на веома мали број ироизвођача; у саму пак масу није ни кључио. У Србији се сади више сората лозе, а на име : скадарка, прокупац, зачинак, дињка: круина и ситна, смедеревка, сланкаменка, грашевпна, гак, дренак: бели, модри и црвенкасти и т. д. Од свих ових лоза најраспрострањениј а је скадарка; оиа је главна лоза крајинских винограда а и осталих у Србији осем жупских , прокуначких и ни шких, Скадарка даје јако вино, али сама за се не даје му потпуно лепу боју. .Уз скадарку свуда иде зачипак али у много мавем пространству, Зачапак даје вину црноме ону лепу боју и одлични вински кус. Прокунца има у чистим садовима у жуиским, прокупачким и нишким виноградима; има га и у другим али ретко. Грожђе је од ове лозе чврсто и такође нрно, п випо му је тупо и опоро. Од белииа смедеревка је најважнија и најчувенија; ње има 1 у чистим издвојеним садовима само око Смедерева, „а но другим крајевима где се сади, измешана је с другом .лозом. Ова лоза роди најплеменитијим грожђем и за јело најукуснијим, и у томе обзиру заузима прво место међу сортама из средње Јевропе; па и впно је од ње добро п укусно. Остале лозе, као: крупна и ситна белина , дињка и т. д. не чине нигде засебпе садове нити су распрострањене у јачој мери, те у глшодељу за данас нису ни од какве важности. Винова лоза распрострта је по свој Србији осем у иределима, у којима јој висина распрострањењу смета, али иајвеће просторије захвата у Тимочкој крајини, за тим у водопађи Биначке и Велике Мораве, па у Расини, Млави и Подуиављу у ужем смислу. Најмање випове лозе има уокругу ужичкоме, за тим у подринском, шабачком и ваљевском. Укуппа површпна коју виногради у Србији захватају износи 80,336 хектара, а просечна количина вина са једпога хектара достиже петнаест хектолитара.