Otadžbina

ПРИВ1'ЕДА У СРБИЈИ

671

а нске дубоко под јесен.' Тако исто и трешања има неколико врста, међу којима је аршлама најкуснија. Бресква и кајсија находе се само по виноградима. Док су источни и југоисточни крајеви Србије богатији виновом дозом, дотле су западни и југозападни богатији воћем. Највише врста и најбољега воћа има у Шумадији осем јагодинскога округа, за тим у водопађи Дрине и Голиске Мораве, и на послетку у Топлици, а најмање у Тимочкој крајини и Браничеву. Ораха има у читавим шумама поред горњега Тимока, горњег Пека и по дринскоме острвљу; иначе су на ретко, по свој Србији распрострти. Значајно је да се воће по Србијп слабо шири поред свих значајиих користи што их иружа оиоме који га сади. в) Ливадарство и шумарство. Ако се пољска привреда код пас не може нохвалити особитим напретком, онако у опште узета , за ливадарство може се казати да о њему сељак у свој готово Србији просто нема појма. То се види већ п по његовој кржавој стоци и на свакоме раду који са стоком ради. Просторије иод ливадама и пашњацима огромие су, али оне травом својом једва стижу да и оиако јадно изране стоку у Србији. Неговање ливада и производња еточне хране на вештачки начин у Србији је изванредна реткост. Детелина се тек овде онде засејавати почиње, свуда се пак сточна храна оставља самој нрироди. Понајбоље се још ливаде могу видети у округу смедеревокоме' београдском, ваљевском, крагујевачком и врањском. У врањскоме се, штавише, чувају од стоке, паи ђубре и наводњавају; овоноследн,е чине и у Горњем и Средњем Тимоку. Повртпина под ливадама износи на 700.000 хектара, а просечни је нрииос једнога хектара 800--1000 килограма. Но осем ливада по равницама огромне просторије захватају сувати по планинама, од којих су најпознатији они на Златибору, Чемериу, Копаонику, у планинама око Тимока, под Старом планином и у планинскоме пределу око Власипскога блата * Док шуме покриваху највећи део површине наше земље, крчење њихово било је стварање поља за земљорадњу, али је већ подавно ова радња прешла у опустошавање, тако, да данас има крајева планинских, који су, обездрвљени, постали камените пустиње, са којих потоци носле јаких киша сиосе камен и засипају родна ноља и равнице. Велике шумске просторије које су се виђале по Србији, данас су, на свима нристуначнијим местима ишчезле. Такотаџг.ииа књ. XVI, св. 64-та 41