Otadžbina

670

ИРИВРЕДА У СРВИЈИ

Сађење лозе распроотрто је овако : ОКРУГ ХЕКТАРА НА ОКРУГ ХВКТАРА НА ' □ Км. □ Км. Алексиначки 4.56 Подрински 0.15 Беоррадски 2.63 Пожаревачки 5.12 Ваљевски 1.52 Руднички 1.27 Врањски 2.12 Смедеревски 6.00 Јагодински 4.09 Топлички 1.47 Књажевачки 6.66 Ужички 0.0007 Крагујевачки 4.08 Црноречки 5.91 Крајински 13.38 Чачански 1.17 Крушевачки 5.59 Шабачки 1.71 Нишки 7.82 Ћуприски 5.70 Пиротски 6.94 Свега воћа средње Јевропе има и у Србији , где роди обилато; тако, има шљива, крушака, јабука, трешања, вшпања, ораха. бресака, оскоруша, мушмула и питомог кестена. Овде онде, као предмет вртарства види се и по који бадем, па чак и смоква. Но од, свега овога воћа далеко је пајпретежнија нкљива , како ио њеној количнни тако и но економној вредности што је за нашу земљу има. Од свега земљишта пгго је под воћем. шљива сама заузима добре две трећине. Шљива има више сората као : маџарка, ранка плава и црвенкаста, ранка бела или белошљива и мудаја, но маџарка је "једина у великоме сађења а остале су више као реткост. До пре триестииу година маџарка је унотребљавана готово само за иециво ракије, но од то доба сушење шљива улазило је све више у обичај, тако, да је неких од иоследњих година извоз дотеривао до 25,000,000 килограма, а прбсечна вредност годишњег извоза, за последњих петгодина износила је : 7,107.274 динара. Највећи део гаљива и данас се употребљује на пециво ракије. У последње време кува се од њих и пекмез, који је такође ностао извозни предмет. Под шљивом је у Србији данас 60.000 хектара ; на свакоме хектару има око 250 дрвета, а просечни је род једнога дрвета око 30 кгр. Највећи шљивари находе се у окрузима: крагујевачкоме, рудничком, ћунриском, ваљевском, шабачком, ужичком, чачанском и београдском. После шљиве најраспрострањенија је крушка и за њом јабука; н од једних и од других има више врста, различних по крупноћи,. боји, кусу и по времену сазревања, а сазревају, неке пред Петровдан