Otadžbina

«78

ПРИВРЕДА У СРВИЈИ

бубе нај -че је раснрострта солуиска иди балканска, но има нешто и талијанске расе а у последње време унесена је и јананска. Између 1860 и 1870 године, када некаква заразна болест затираше грдио свилену бубу по Италији и Францеској, храњење бубе иочело се но Србији ширити тако јако, да је у то време произвођено годишње и но 150.000 килограма мехурака, и готоно све извожено које у мехурцима које у семену. Но у данашње време производ годишњи једва дос гиже до 20.000 кгр. па и то понајвише за домаћу потребу. Некада је се држава наша веома живо старала око унапређења свилодеља, што сведоче државне дударе у Пожаревцу и 'Иуприји; данас иак она се о томе не брине ни мало. Пчеларство је код нас далеко распрострањеније од свилодеља али је и оно у опадању. Пчела која се код нас држи иозната је у пчеларству под именом „крањске пнеле" (Ар1з сагшса); опа је по својим особииама и начину живљења најсроднија италијанској или жућкастој нчели: иије зла, прилежна је у прибирању хране и има само ту лошу страну, што изводи сувише трутова. Пчела се код нас дрзки у обичним купастим и високнм кошницама оплетеним о [ дивлзе лозе и улепљеним балегом. Из оваких просгих кошница немогућно је извадити саће док се пчела не убије. Кошнице новијих разумнијих система почеле су се уводити тек од скора, али се слабо распростнру, и за данас су ограничене готово само на вароши у којима овде онде има љубитеља пчеларства. У Србији се рачуна да има 150.000 кошница ичела; њих има у мањем броју свуда али у повећем иаходе се једино у југозападноме крају наше земље: у Подрињу, око Моравице, Ибра, Расине и око Горњега Тимока. * Међу свима гранама прапроизводње, под којом се разуме онај део материјалне делателности народне, који се бави произвођењем сировина, пољопривреда је најважнија; оиа је готово у свима државама главни нривредни извор стаиовништва, јер нроизводећи најнеопходније потребнице за живот, она нрризводи највеће количине, које у исто доба нрестављају и највећу вредност, и пружају пољопривредиику безбедни опстанак. Па ипак, и из овога краткога нацрта нашега пољопривредног газдипства види се веома јаено његово неразвијено и назадно стање, и опажа се, да се није у напред много померило, према ступњу, на коме је било у наших нредака.