Otadžbina

ПРИБРЕДА У СРБИЈИ

679

За нанредак пољоиривреднога газдинства једне земље нису довољне само угодне природне прилике које у њој владају ; за то су потребна јако развијена саобраћајна средства, приступачни трговн, разумно газдовање и нарочито паметно пољопривредно законодавство, које је у сва времена било камен темељац и најважнији елеменат свакога државног бића. Да се ратарство унапреди о томе се код нас од стране државе ночело веома рано старати. Јопг године 1836 , носред неугодних политичких прилика онога времена, стигао је кнез Милош да изда наредбу о сејању стрмнина и осталих жита па и о сејању кромпира. Утокувремена издавата је још но која „наредба", али је наше но.љопривредно закоиодавство и до данашњега времена остало веома назадно и управо бедно. Да су се наши потоњи државпици угледали на овога, истина, неписменог, али великога и женијалног сељака, земља би наша у току пола века, после оне нрве пољопривредне наредбе, могла бити дивна градина, иуна вредних руку, у којој би из свакога кутдћа благостање вирило. Али и за иедесет година носле првога трага озбиљне бриге о нашем народноме, пољопривредном, газдинству, ми иисмо, слободно можемо казати, стекли никаквих пољопривредних школа , никаквих иољопривредних удружења 1 ), која би се поред школа, старала о напретку и ширењу пољопривредних знања у народу, и о разним потребама поллнривредника. Српски државници и „учени иољопривредници" у току иоследњих тридеоет година учииили су три покушаја са школама нољопривредним алијошнису били у стању да „измисле" онаку, каква је баш нашем сељаку од потребе. 0 специјалним пакшколама замлекарство. винодеље и т. д. за тим, о опитним пољима, нема ни номена. Земљоделац је код нас презадужен, јер нема тежачког кредита , а од непогоде времена и од других беда род му није ни чим обезбеђен: ии од огња, ни од града ни од поплаве, 2 ) те често ноједиии преде') Пољопривредно друштно лоје постоји у Геограду од годипе 1869. оаесоји се које од собших пол.оцривредника које од људи, који иисле, да је само „адрапа памет" довољна да реши и најснецијалнија с.тручна питап.а, <5ез пкакве стручне спреме. Утицај окога дррштва па пољонривреду своди се дакле на незнатну меру. Пољопривредне подрмжине иостоји још и у Пироту, Алексаидровду, Бољевцу, Жагубици, Петровцу, Параћину, Сврљигу, Ваљеву и Лозовику, али је њмхов рад или никакав или једва помеиа вредан.

2 ) Штета учињена поиавом у Србији године 1874 износи на 12,200.000 дин. иатаке су исте поиаве биле и године 1804. 18(59, а и неколико пута носле 1874.