Otadžbina

Г К М 0 II

85

— Како великачке ? узвикну 7-ђнца Дијана , та старија мора да је готово мојих година, она пма више од 18 година ! Један разлог вшпе, да не лете саме но пољу као какве госнођице из ]»омана! — Али на протнв, мати. нрекиде је Маркиза, за Енглескиње је то по најбољем тону! Изгледа да су оне у Наризу играле улогу првих лепотица: а г1,а Депарви уверавала ме је, да их је често сретала са младим л.удима. — Онда ја }калим њихове мужеве! одврати мати. — Ја не, одговори лукаво г. Шарл, кажу да ће свака имати по два милиона мираза. Ту се гђа ЈГенкурска намести у достојанствену и љутиту позитуру. — ;>а Бога! Шарле, махните се тог грубог начина! Најдрагоценијп мираз једне женске је њено срце, њен стид, њена врлина!... После овог красног иасажа, гђа Ленкурска изређа их још једно дванајест, не толико, да докаже како је г. Шарл будала, колико да оговара сусстке, п лакошћу .једне светске зоље, почастп Ма])у врло елегантннм пзразима, нротестујући једнако против рђавог укуса људи, који се понашају без попгговања спрам лица, која њнхов раиг ставља изнад грубих сумња: најзад да би завршила свој говор. она имађашо кобну намеру, да непосредно надражн моје одобравап>е. — Ја, госпођо, одговорих, ја никако ие ноштујем женске по њиховим строгим начелима, која оне исиоведају, него ио утицају ко.ји оне чине. Кад хоћу да судпм о њиховом срцу илп њиховој врлини, ја ироматрам њихову околину, у њпховој кући: ако тамо влада срећа, ја их држим за добре женске! Ова се философија осниваше на принципу, о коме би се могло може бити и препирати у много случајева; али у овој ситуацији она имађаше потнуна ефекта. Гђа ЈГенкурска се угризе за усну и ућута, као да је неко врелом водом