Otadžbina

86

Р Е М 0 Н

полио, тако, да за .једаи тренутак не могаше ништа одговорити; маркиза се користи том приликом, те промени разговор. Први месец измени мало ио мало моје односе спрам мојих домаћина; они: нримише мо.ју хладноћу, као неку оригиналност карактера, и неосетно доспесмо до оне врсте фамилијарности, која мора да иаступи кад се жнвп заједно, Г. Шарл, макар мало п горд са своје стране, .јер се сматрао за наследннка замка, ириближио ми се као друг. а да га као таквог не дочекам, било би неумесно; али ја сам мало волео тог сеоског кицоша , коме је доста добро ишло, а који је у пркос свог црвеног лица и широкпх плећа, важио као дон Жуан у вароши Але-у. Он хтеде с драге воље начинити од мене свога друга у освајањима н пировањнма, а дираше ме често, називајући моје ирпнципе пуританским. Једина особа којој еам симпатисао беше г-ђица Дијана, чија мо умилност белне исночетка занела. Искрене п веселе нарави, она расиростираше чар своје младости по овој нссретној породици; она је сносила са толико трпљнвости све ћуди ћудљпве гђе Ленкурске п своје тетке, тако да ме је било жао тогм снротог а тако често вређаног срца, које се не умеђате љуигги, кад је ко био опор спрам ње. Бојећи се, да мојн састанци с Маром не падну у очи, проводио сам све вечери у замку. Маркиза со користила тим, да ме придобије за себе. г 1есто је искала моју руку, кад је хтела, да шета по хладовини парка , а у тренуиима кад ,је исказивала шта јој лежи на срцу, бацаше се у она сентнментална јадиковања , која су својствена женама, које не љубе евоје мужеве. Она се тужашс на жнвот, који пикад ие даје оно што обећа : она је сањала о љубави, о пожртвовању, и она беше сама. Она до душе, одобраваше одличне особине Маркијеве али.... Ко не нозиаје такав нзговор? Ио хвале се свршаваху, као увек, тим, да се из њих леио види, како нлеменптп муж нема срца. Бејах неко време узбуђен овим поверљивпм саопштењима ; она ноказиваху такву не-