Otadžbina

88

Г 10 М 0 И

једног дубоког гротла, начињеног похресом граннтних стена, које се у овој околини зове Тру - Еаваље, и које је, кажу, за време Виљара служила за прибежиште тајанственом канетану Севенолу. Бејах залутао , и више од једног сахата, тражах каквог пастира, који би ми помогао, да опет изађем на нрави пут, кад ме случај ианесе да се сретнем са оним Бернажом, који је Маркију био тако одвратан. Са њим је ишао и: један старац још. чио и снажан ; по сличности лица иогодих, да је то његов отац. Г. Керандрејски отерао их је немилосрдно обојицу, што је наравно учинило, да су ми изгледали сумњиви, и оклевах да их запитам за пут, кад ми старац зачуђено повика : — А ! господине, ви се можете хвалити, да имате добре ноге, дошавши овамо ! Мислим, да би хтели, да сиђете у пећину, да проматрате њен састав ; али то није лако, је ли? — Признајем, и хтевши ту да нађем нролаза, залутах. — Добро ! Увексеможе изићи на прави пут, одговори Берпажу грубо, тражите и даље ; Езиролски друм није ироменио своје место. — Ви би ми га могли бар показати. Старац хтеде ; да ми одговори , али га његов син пренрече у том, гурнувши га лактом.. — Да је ваш иријатељ Марки на мом месту. а ја на вашем, рече овај иоследњи немарно, не верујем да би га то збунило. Али ми треба , да овде зарадимо своју надницу; рудне жице не копају се саме. — Имате ираво и ја мислим да вам накнадим губитак вашега ввемена; на ако можемо , да се иогодимо за десет франака... — Десет франака ! повика Бернажу, чнје се очи засветлише. Хоћете ли заиста дати десет франака ? — Не, Ијере, одговори старац, не треба тако уцењивати неирилику људи ! Оиростите му господине : ја ћу вас одвести. Ако вам је до тога, да нам игго год Ј.ате. ми немамо права да будемо горди. Али. ви сте невини за клевете, које