Otadžbina

Р Е М" 0" ТЕГ

89

•су нам нанешене у замку, а дужност је увек извеетн залута. лог човека, на прави пут. Хајдете замном , јер сам не ћете никад доспети. Вернажу уздану тужно , а етарац по1 ; ,е журећи својим брзим кораком, као да не би дао свом сину времена, да га одврати од тога. Ја сам му сл.едовао. — Видите, господине , рече мој вођп , ово није рђав дечко ; алп од тренутка, од како сте енжењер Маркижев, то је било довољно, да уврти себн нешто у главу против вас. Та до врага, ми тог човека не можемо волети ! — Па да ли је ваш син њему што год скривио ? — До врага ! сироти људи немају ннкад нраво што се мешају у послове својих господара. 1'оспођа Маркиза је чинила добра мојој снаси, која је сирото и просто створење, а има иамет, да ироститс, као и друге жене. Она се наравно показа благодарна ; не знађагпе, да та ђаволска пиема могу донети толико свађе. Госпођа Маркиза рече јој : „Однесите ово иисамце г. Наталису...." она га однесе. Тек је доцније увидела несреКу тих тајана. Треба нризнати , да г. Марки не мораше то да трпп : дадо љубавнику своје жене један јак удар мача. који га оборп на земљу. То беше право!.... Али не беше праведио , да се свети сваКог дана и часа моме дечку, називајући га рђавим радником. Кад ми је то испричао-, сваки нерв дркташе у мени, али поцрвенех од стида чувши да таква уста исказују тајаиствени бол мога оца. Да бих прекинуо тај разговор, ја, нагло уиитах старог Бернажа , шта нам се може случитп силазећи у дубине Тру-а, у који смо ми хтелп ући. — 0, хо! ви горите од жеље, како ми се чнни.... и ви имате исту идеју коју и ја! — А онај други енжењер није мп хтео веровати! Ја нисам учио школу, сматрао ме за стару будалу. Ја нисам ништа више рекао; али. видите, ево већ четрдесет годииа, како сањам, да је ту унутра моја срећа!.... И јест ту, господине!... но једном слоју за који