Otadžbina

90

Р Е М 0 II

знам, и од кога вам могу показати депе примерке, а да не идем далеко. — Зар сте ви могли доћи до диа ировалије? — Три пута, господине! одговори ми отац Бериажу, сгавши поиосито, и ту сам радио сваки пут по два дапа. Ја зиам ту, готово у рудној жици, једну жицу гвожђа дебелу вшие од петнајест стоиа, а коју би требало везати само са једном галеријом коју видим одавде под земл.ом. — Би ли ме ви могли одвести на тај слој' ? — Та да!... то зависи од ваших иоту и вагае главе; иа онда, ви знате, да то нећу чннити ради свога задовољства. — Ви ће те сами одредити своју награду.... — 0! не, није тако као пгго кажете: ире но што почнемо силазити, начинићемо писмени уговор; јер ме може на путу ухватити грч. и онда, Бога ми, лаку ноћ друже!... Ако се не вратим, а иосао успе, тражим хиљаду франака као лшвотну иензију за Пјера и љегову жену ; ако ли се вратим, јога пет стотина за меие. Стари р-удар саопшти ми иредвиђања, на која ја нпсам мпсдио. Али чувгаи га да говори тако ноуздано, на једанпут се јако заиитересујем за тај разговор, који је почет једино у цељи, да зауегавим његову брблшвост о једном предмету који ме вређагае. Под .сељачом спољаганогаћу старчевом, беше таква бпсгрина мисли, тако велпка правплност погледа, да ми беше немогућно, да сматрам његова тврђења за илузије једног тражача блага. Навика на рудокопе, даје радницима у утробп земље, читав нпз практичких појмова, који уништавају за навек у њима баснословне традиције ирн ноћним седељкама. Самоћа и поћ чпне рударе промишљенима, непрестана опасност обазривима. У осталом од како сам догаао у Езирол, уверио сам се, да су, при најбољим условима, вађене из рудног окиа само врло сиромагане жице , док сви знаци геологаки тврђаху близину слојева, чији би ироналазак био — богатство; али моја пророковања и екскурзије по бреговима ниеу доспеле ни до каквог резултата.