Otadžbina

92

Р К М 0 н

■— Ово је план! рече он лоносито; он ће вас уверити о могућности галерије н о односу њеног ноложаја са, рудннм окном. Не могох да сакријем своје изненађење, кад сам видео оно детињасто па ипак мајсторско дело, где беху и најмањи нрекидп терена означени тачношћу, којој би завидео и најхладнокрвнијн енжењер; обузе ме неко сажалење, или бо^е рећи неко поштовање сирам овог човека кога невоља беше онтерстила као какву товарну животпњу, најгрубљим радовима, док га је природа обдарила овим вшпим епособностима. Узбуди ме ово чудо стрпљивостн где се грубости незнања мешаху еа ногледима генија. Овај несрећник, који не знађаше ни име математици, пронађе један тригонометриски снстем, који је еамо он могао разумети. Познадох разне тачке нећине, које сам сам испитивао и рачунао гледањем, и тачност дстаља .јамчила ми је за истинитост целине. Бернажу ми за тим донесе примерке једног врло богатог минерала; кад је држао, да сам био доста уверен, рече ваивно: — Сад, господине, ваљда увиђате, зашто сам вам све ово показао, то је за то, што сам сигуран, да ви не би никад могли пронаћи слој одакле сам извадио ово гвожђе; а, у исто време, мора се нри^рати, да вам не бих могао докавати нстинитост мојега потврђења, иего једним учтивим: „Дођите да видите." Ви ћете ми се, може бити у очи смејати, као и стари енжењер, али ме бар не ћете називати матором варалицом. тср шткако не тражим од вас, да излажем опасности своју стару коагу са вама- или са повереним човеком,кога би ви послали на ваше место. Тако ми части Бернажу-а, жица постоји, ево комада од ње! — Јест! Додаде са осмехом тако понизним н безнадежаним, да ме је то узбудило, тешко је наћи ко ће мгг веровати! — Овамо чича Бернажу, одговорих .ја пружајући му руку, нашли сте!