Otadžbina

508

КЊЦ.КНВИП 11РЕГ.1Е I

тинског језика, а овде им је неоносан оиај латински наставак ,ит.« Ради компарације поменућу, да тн млађи хемичари, који алуминијум претварају у алуминије, гимпазијум претварају у гимназија. Но осим тога поменута промена имена допоси п неку забуну у некпм хемиским појмовима.; јер н. пр називи: магнезија, силиција, и др. означују оксидс тих елемената, а ти се назнви подударају са горњим називима самих елемената. 'Гако сам писац вели: „магнезије је састојак печене магнезије" (стр. 73); ту му дакле магнезије у првом случају значи елеменат, а у другом оксид истога. Нетреба узети да придев »печен« мора стајати поред имешше ,,магнезија,« па да ова значи оксид. Ја држим да не треба и(ш тако далеко са србљењем; од тога трсба поштедети бар опште примљене латинске п грчке термине. Нска ми буде дозвољено, да на овом месту додпрнем и то, што Хрвати реч »Хемнја« заменише речју »Луџба.« Ја држим да је грешпо србнти такву прастару реч, која је од преисториског доба, па до данас, непрекидно, представљала појам те науке код свију образованих народа на земној кугли. Србити такав прастари назив, у опште је грешно; а кад је то србљење још и погрешно, тада је грех још већи. Тако хрватска „луцба," изведена из речи лучнти, обухвата само аналитичан део хемије, сннтетичан део нак исиада пз оквира тог назива. Хрватску »луџбу« треба дакле одбацптн, да не би пали у велики научан грех. У осмом иредавању говорп писац о окспдима и хндратима метала, а у деветом предавању говори о оксидима металоида и њнховим киселинама. Десето и једанаесто предавање посвећује солима. Цељ је ових предавања, да се ђаци упознаду са кнселинама, базама и солима, а то је такође један од тежих задатака. Сумњам да га је писац повољпо решио, јер некако није довољпо јасно изнесен појам о киселинама, базама и солима. У овим предавањима, и пдућим, у велпко су употребљене хемиске Формуле и једначине, тумачећи састав и метаморфозе тела атомима и молекилима. Према ономе што рекох рапи.је о предавању, где се говори о теорнји атома и молекила, ђаци пемију спрему за те појмове, па ће све то просто напамет учити. Код алкалних хидрата уиознаје пнсац ђаке са кувањем сапуна. Тај рад неће битн успешан, јер деца још не познају мастп. Са овим писац завршује предавање из неорганске хемије, а то и јесте на.јтежи део за школску наставу; јер ту треба упознати ђпке са важнијим законима и појмовима те науке. На завршетку овог одељка имам још да додам, да је писаи велику пажњу обратио на практичну страну Хемије. Тумачи многе