Otadžbina

књижевни преглед

509

процесе, на које наилазимо у обичном животу, излаже пронзводн.у многпх Фабрпчних продуката н изноеи прве појмове из агрикултурне хемије. Са те стране дело Ке донетн лепе користи. Органској Хемији посвећује писац 13-то до 22-ог предавања. Ту говори прво о вегетабилнпм, а за тим о анималним једињењима, иавршујући дело првим основима фнзиолошкс хемије. Са угљеним хидратима отпочиње гшсац органску хемнју. Како су угљепи хидрати компликована једнњења, то она нису подесна да се од њих отпочпе. При овом избору писац је гледао н-а то, да по!)в од познатих и важнпх тела; али с друге страпе полазпи матерпјал треба. да је подесан и за природан развој органских једињења. Нема еумње да је ту бмо пречи метан и петролеум, па би се из тих угљо-водоника лакше извели алкохоли, алдехиди и киселине, но што је то могао постиКи писац, пошав од угл.ених хидрата. Напомена пишчева о хомологим редовима органских јсднњења бпће без успеха, а то ће нсто бити и са представом молекуларног склопа органских једињења. Супституција алкохола, киселпна и др. тако је у кратко наговешћена, да је деца нсће разумети. Извођење гликола и глицеринске киселине сувише је за наставу ирвнх школа. Држим да би бол а е било, да је пнсац гоиорио о киселинама после алкохола, но што их је са алкалоидима спојио. У осталом овај део биће за децу врло ноучљив, јер је и ту велика пажња обраћена иа нрактичну страну тог дела хемије. С. М. Лозанић.

Лрхијеиискои ,]-инило II. сриска књижевност ирве иоловине XIV века. Наиисао Милан С. Ђуричић. У Београду штамиарија нааредне стр&нке 1885, цена 1 динар. 8 5 , стр. 91. » — н недооушло се, отн коудоу пдукноу нрмиге глагоддтн," вели Доментнјан, кад је узео да пише биографију Симеунову Такоје и мени било* кад сам узео да прикажем читаоцпма „Отаџбине« ову књижицу. На свакој страници, у свакој врсти, огледа се тако мало претходна спрема гшшчева, тако слабо познавање наше старе литературе, да се човек мора дивити смелости његовој, да са оваким радом на јавност изиђе. Писац има право што вели да Данило »прн свој својој важности није до данас као што треба обрађен, при свем том што су правци наше књижевноти, као: ШаФарнк, Рачки, Јагић и Новаковић исказивали потребност оваке студије.« Но ти исти преаци увиђали су тешкоћу тога задатка, коју наш писац не увиђа. Нска ни мало себи не уображава да је тај задатак решио, при свој ио-