Otadžbina

КЊИЖЕВНП ПРЕГЛЕД

Но оио му је место најкласичније : Стр 28 — 29. , ; У Цариграду Данило подиже веливољепни мацастир, коме је он сам план саставио. У црнви су била два олтара један у с.-1аву св. Јована иредтече, а други у име св. Арсенија ; иод кровом те цркве налазила се још једна мала црква у име св. Николе. Не далеко од те цркве под!1г'о је Данило Пирг (укрепљен за кулу) а на врх тога пирга цркву у нме св. Данила стопшша.« А ево како је у оргиналу стр. &68, 369—370, 371 : »Внде же мљсто подобмо кб постдвшеннге цркКћве , н тоу ккса прнготокдкк, ндуеи, аддтн цркковк кћ нне пр «скетмге нже ^окомд Однгнтрнга 1|дрнг()г\Д|,скЈ, прд^Дћннкћ оусћпеннге ккноутрк же тоге скетмге црккћке кћ 1СДНН0 адлпнге Сћткорн 1|рћккн дит,: еднноу кћ нме нрт.дћте*еко, дроугоуго же кк нме скетзаго Лрћсеншд ирћлшепнскош Кћ тон ео снстт.н нрћво^ддглп! црћкћни, лже рекоу Сћткоренмн хрлмћсего пр-коскештенлиго, скткорн, влн^ћ №№ кћ геднгљ покровћ црвквнцоу мдлоу кћ нме келнкдаго дрћхтерем хрнстокд Ннколм.... Тог а:е кћ домоу светмн\ћ дностолћ (у Пећи дакле а не у Цариграду !) пр«Дћ црћкокшо сћ^дд ннрћп,".. . итд. Кад је Нпкодим постао архијепископом онда је Данило постављен за % еаисопа хумског у области рагикој !« (стр. 24). 0 његовим конјектурама којима објагињава поједина тамнија места у Даниловој биограФији, не вреди трошити речи. И ово ће бши доста да се види како је изложио биографију Данилову. 2 У другом одељку има једно место које је веома карактеристично и које морамо цело цитирати. Стр. 40—41 »На тај начин црквена јерархија јавља се у Србији у време Немање, а без ње није могло бити ни књижевности, изузимајући листина н писмених одношаја српских Банова (као Кулип) н жупана са суседним државама и варошима, али и ти најстарији споменмци јављају се у крајевима насељени® богомилима (патаренска јерес) н писани су већином глаголицом. — И тако кад је кирнлица заједно с православном вером дошла у Србију, она је затекла овде богомилску азбуку глаголицу, те -тако Срби у са_мом ночетку своје писмености цепају се на две азбуке и на два језика. — Азбука глаголска одговара језнку, којим је- народ говорно, а азбука кириловска одговара језику, којим су написане свештене књиге. Званичпа вера од Иемање била је православна вера, а православл.е код Словена било је у најтешњој везн са кирилицом — нравославном азбуком — учитељи те азбуке долазили су из Бугарске и уноспли су црквено-словенски језик, особине свога народног језика. „На том језику иисани су сви стари сраски саоменици."ОТАЏ1ШПА КЊ. XVIII. СВ. 71 -ЕА 34