Otadžbina

514

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

његово. Ово нарочито важи за Милутинову биограФију, и она хрисовуља коју у изводу наводи Григоровић (очеркЂ стр. 37. II изд,), и која ће скоро бити штампана, могу у неколико послужити као руковође при чишћењу Милутинове биограФије од уметака. С друге стране при томе послу ваља непрестано обраћати пажњу и на био1рл.Фије Дечанског, арх. Никодима и Данила, јер се у њима позива на оно што је иапред о Милутину говорено. Тек кад се расправи са Милутиновом биограФиом може се одредити, да ли је Данило писао штогод од живота Дечанског или не, и докле је он написао биотрафије архијепиекопа. Ну за тај носао као да писац још није дорастао. Он личи писцу расправе »Из старе српске књижевности, I. по нешто о биограФијама српским XIII. века.« Већ онв ,Д« обећава да ће доћи и н III итд. А да ће под II доћи управо Данило, писац нам је дао наде завршујући расправу овпм речима: „Такав је човек (Теодосије) родио првог биограФа XIV века, Данила, који је био на оца ликом, али не даром. Али о њему нисам обеКао овбе говориги .« Нека би нам што скорије и без обећања о њему проговорио. 4. Остаје још да речем коју о последњем делу ове »студије«, где сј уз Данилове цитате приведена места из св. писма. Овај део при свима својим манама највише вреди. Да не буде овде оно што је рађено по савету Јагићево.м, јер ово друго заиста није могло бити? Знајући како Данило кипти цитатима св. писма мене је задивило, да је све могло стати на 10 листића, и посумњао сам да је све повађено. И заиста сравњујући првих десет страница Даничићева издања нашао сам шест цитата исиисаних и управо шест ароиуштених. Ако -је у истој сразмери и даље ишло, онда би ово била тек половина! Сем тога из живота архпјеппскопа није преведено ни једно место Ми потпуно појимамо да је ово врло тежак пос.ао, али кад га се писац подухватио требао га је потпуно исцрнсти, јер њему као богослову лакше је то учинити но другоме. Друга је мана овога посла што су цитати св. писма исписани 113 садашње руске редакције. Ово би имало далеко већу вредносч, да је писгц повадио те цитате из српских рукописа XIV и XV столе1.а (а њих има и у петроградској и у београдској библиотеци). Сигурно би ош1 били још ближе Даниловим цитатима него данашњи руски. И на послетку, он неверно цитира Данила. Напред нам је дао доказа, да не зна шта су то редакције, и то је овде посведочно. У Даничићевом је издању васпостављена чиста српска редакција, и њему је требало само да верно препише, али он то није урадио. Ои