Otadžbina

књижевни преглед

меће једну реч српску другу руску, катго му падне на ум. Отуда је изишла једна мешавина коју је смешно читати. Ледан једини пример довољан је да то покаже. Стр. 71. ПавелБ глаголетв: чеда не воздражаите родителБ и родители не досаждапте чедомг и питаите чеда ваша, длвжнук) им чбстћ воздагошше. Данило стр. 15. Пдиед!..... гдаголгеи.: уедд »е В1,?д()ажл11те роднтелк, н роднтбдн№ не досдгсдднте уедомћ, ш, ннтднте уедд ндтд, ддкжиноучо нмк укстћ ш^ддгоште Две врсте и дванаев! иогрешака!'

Ето каква је ова студија, па сад, читаоци, сами пресудите 1'е ли српека књижевност много добила И1то је она угледала света, као што мисле реФеренти. Имајте само то на уму, да ово нису све погрешке које су овде изнесене. Њих је као песка у мору, да их је немогуће све побројати. Берлин. —р

Прва посланица селском женекињу, од Јована Милинковића. Шабац. Штампарија А. А. Славуја. Не сећам се да сам игде видео срнску књигу скромнијег облика, а — да речем напред — већега значаја, но што је ова књижица од 32 стране, коју понуди г. М. нашем сељачком женскињу. Вели на корици да ју је израдио »по Француском", али ко је прочита неће у њојзи наћи ни трага од Францускога ни у садржини ни у облику. Или ће морати уступити да је српско и Француско оеоско друштво истоветно. Наћи ће на против, да је књига заснована у сраској кући израђена од човека, којп је опипао свакп дамар сељачкога друштва, и који је у руху друштвена лекара пошао да му вида ране, што му их зададе тамна сенка европске ципилизације — жудња за таштим блеском. И време је већ, крајње је време да се једном иочне чувати у народу, што је још остало ненагрижепо од надри-цпвилизацнје, која се ево за неколико десетина година почела из рђаво заснованих школа наших примнцати стожеру чистих народних нрава, непомућених народнпх појмова о ономе што је право и добро. Под фирмом образованостн, ја науке, протурује се кроз народ пакарађена поука, и црвоточап морал, и протурује се од кога, од школоваиих синова н кћери српских, што носе на се велико имр , народннх наставника. Да није тако би ли зар могао свесан родољуб, познавалац прилпка наших на селу, пожелети, да ееоско девојче не иде у школу; зар би