Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

517

рачуна вероватно ће стати уза писца н рећн: Не, по ту цену нећемо писменоет! Из таке писмености не ниче иародна иросвета! Туга и стид на изменце овлађује читаоца, кад чита ове речи : „Пма. нешто <ито се чини да је добро, а ПИ.је, ружно је и шкодљиво Туга гато се то нешто зове „тпкола/ другим речма храм знања и добрих нрава — а стид што мора о нашој школи да се рече, да није то што се чини, хоће рећи, храм знања и добрих нрава. Пнсац се није осудом окомио на свећенице у том храму; из редака његових провирује нада, да ће једном бити боље — али донде док је овако, он би да приволи женски свет да чува своју кућу, своју депу ; да држи свој ираг чпст н светао, и да помаже своме другу радом својим, сносити терет, којп му као домаћчну наваљује на плећа породица и друштво. Он је узима за руку и води је кроза незину рођену кућу ; показује јој шта нма, и даје јо.ј да назре, шта би све могла имати, ако ту кућу узајамице почне подупирати. Он је подстпче на рад, казује јој што све има да ради, и колико све може да уради : показује јој вајде које долазе од њезине привреде, и које се зову : иметак, здравље п — поштеље : учи је да се чува залуднице и нештедице — „залудница доноси развратне мисли, — она је извор чами па после и болести.... а нештедица кућу руши ; казује јој, колико може дсбра домаћица да захвати у мушки рад, да прпвреди што је газдинству од потребе, — у кратко : нзноси у Смилаани јасну слнку добре домаћице, која осим ципела све изради сама, па још својом женском економнјом подупире свога домаћина — њојзи упоредо готово стндљиво ставља Восиљку в којој је ономад човек, купио чарапе на Убу ! к Може ли за српску жену, која цео дом обува својим плетивом, па 1'ош претече која чарапа и за родбину па можда и за каквог »ћату« — може ли за ту жену бити оштријег укора, а за њеног „човека" веће бруке, но куповати -.вирковане" чарапе у чаршији?! Писац је дирнуо најосетљпвији живац српске сељанке... рекох, да је он нрерушен у лекара, који жели да вида. Он то жели, као што видите, и уме! Он не вели, да су шарене чарапе у наставнице по изгледу лепше; да оне не стају ни мало муке, — само нешто мало пара не вели ни то, шта све бива, у женском свету, кад се за све подмирице нема доста пара — — ; он учи сеоску жену да уштеди и то мало и да научи своју кћер штедети тако, јер та је штедња скопчана с радом, а рад је најбољи чувар од »развратних мисли* па и ако је .и мало то што уштеди, добит је већа но што се чини, а у осталом: »купи мало по мало, па ће бити много ;< ! Ето тако иде кроза све редове ове књпжице: бистар поглед на ствар, јасан и правичан суд, а све скупа загрејано љубављу према опо.ме што је добро а назпвље се своје. Кад додам томе, да је језнк