Otadžbina

518

ПОЗОГИШНИ ПРЕГЛЕД

класично чистоте н простото, да у књизи нема реченица, које ие бп могло разумсти сел.аче кад чита или кад му се чита, тада могу рећи, да писац није узалуд трошио своје време; његова књижица јо добро семе, које бачено у непокварено женско срце неће остатп без добра плода. Г. М. је показао шта и како ваља писати сеоском женскињу нашем ако ће од књиге да му буде вајде. Желео бих само, да се ова мала књижица нађе у свакој сеоској кући ; а ова искрена жеља нека буде вредноме писцу подстак, да настави овај по друштво наше тако користан рад, Др. М. Ј.

ПОЗОРИНШИ ПРЕГЛЕД ГОСПОТоИЦА КАО СЕЉАНКА (шаљива игра у четири чина од Мшорада П. Шаичанина.) И опет једпа оригинална новина на пољу драмске књижевности; један покушај више да се у косе српске Талије уплете још један листак ловора из врта српске књижевности! Већ сам овај Факт доводи нас у пријатно расположење; нарочито данас, кад политичкопартизански Форум постаје готово искључива позорница на којој се такме звани и незванн Само овај знак, па је довољно да поздравимо сваку књижевну појаву, која се ван политичких прилика јави. Са таквим расподожењем уђосмо 23 Јануара т. г. у позориште, које тога вечера беше посвећено оригиналној шаљивој игри г. Шапчанина, под насловом: Ђ Госаођица као сељанкаУ колико нас је ово одушевљење и даље распаљнвало, ми ћемо на овом месту иоказатн. Али пре него ли започнемо о самој шаљивој игри говорити нећемо погрешити ако приђемо прво извору, из кога је писац матерпјал цриао. Ово ће нам у многоме допринети да лакше изречемо наш суд о самом делу г. Шапчанина. Многим читаоцпма биће позната Пушкинова прииовечица : „ Госпођица као сељанка" (руски: г ,Баришнал крест&нка«), која је .и на српски преведена. У овој приповечицп покушао је Пушкин да нам престави један романтпчан догађај у двема руским породицама, на југу Русије, које од дужег времена у завади живеше. Једна од тих властеоских породпца бсше Муромска, а друга: Берестова. Муромски је човек запојен духом европеизма илн »англоманства' ( тако, да на његовом спахилуку, где се склонио да живи, пошто је већ два ссла спприо на славу раскоша Англоманског, никако се друкчије и не живп нпти понаша него све по енглески. Економија, начин жпвота, ручак. одс .10, васнитање и т. д. све, све удешсно по енглескп. —