Otadžbina

ПОЗОРИШНП ПРЕГЛЕД

519

Други спахија Берестов беше, на против, прави Рус, који се држи, до тврдоглавства. старог начпна. Код њега је све по руски, све скромно и просто, па ппак све задовољно до ситнице. Англоман има шКер Лизавету, несташну а милокрвну и размажену девојчицу, око које се, место руске ња.ње вптла Францускиња гувернанта, матора уседелица са »бонтоном« и »декорумом.« Берестов има сипа Алекси',1 поручика у оставци, младића са романтичном прпродом, који на прстену носи изрезапу слнку лобање, иде у лов и проводн шалу са сељанчицама. Лизавета дознавши да је Алексије дошао на свој спахилук, а чувши о романтичном понашању младићевом, прерушп се као сељанка н са својом собарицом Настом, такође лепом и несташном девојчицом изађс у шуму, где сс са Алексијем упозна, дуже времена састаје п после измирења обеју породица као н једне компчне ситуацпје, коју је нестагиница створила, испросе се и узму. То вам је, у најкраћим потезима, изведена Пушкинова прича. По своме романтичном склопу и пријатном а ведром хумору, који у обртним ситуацијама ове прпповечице веје, ова прпповечица није на одмет да је читалац прочита. Осим тога, опа је, по руску књижевност, у неколико и од историјског значаја, у колпко представља тип ондашњсг западњачког романтизма, којп се и у руску, још веома младу, књижевносг без велике царпне, уносио. Овај романтизам западне лнтературе хтсо је Пушкпн да прелије колорнтом рускога гкивота: но у овој причицп као да је то најмање постигао. Пзменимо ли само имена у његовој прпчи, и. пр Алекснја пазовнмо Роберто, ТроФима Францом, Муромеког каквим Розепбергом, село Тугилово Шварцепдорфом и т. д. Мп нећемо ни најмање познатн да је то приповетка из руског жпвота на коју су накаламљепа страна нмена. А то и јесте најбољи доказ да замисао ппшчева није реФлекс прекаљепог искуства пз руског жпвота, него иросто одблесак оних шаблонских, романтичних слпка, које у то доба беху укус западне лптературе. Према томе, кад би ми узели ову причицу као мерпло за прави значај Пушкинов у руској лнтератури, морали би пресуду евоју на његову штету донстп. Његов пресудни утицај на руску књижевност огледа се у његовој појезијп, његовом в Борису Годунову" ит.д. Он је тамо рускн пнсац, а овде само песпик, кога заноси романтизам западњачке књнжевности. Већ по самом томе, мн смо мишљења да је писац шаљнве вгре: »Госно !)Ице као сељанке« јако згрешно кад је хтео да нам, из ове приповетке, прикаже руске спахије. Јер кад сам нзвор, из кога је црпао материјал за своју шаљнву игру, нсма довољио руских прта у себи, енда п само дело лшпчево не може бити из руеког живота