Otadžbina

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

521

пзузмете оно непријатно ачење старог Берестова на крају игре, има два покушаја да се неки виц произведе. Г1рви је, кад онај шемић трчкара .10 кори лепу Насту собарпцу претећи јој, да ће је, кад умре, секцирати и он,1а ће се доказати да је за живота имала на врх језика — жабу. Други виц начинио је слуга који је дужан био да пусти будилник да звони, ^ко се појави Лпзаветииа гувернанта, те да не затече Лизавету ири овању не гашне завере. Слуга пушта будилник па дотрчи и моли . Цлавету аму опрости, јер не иде гувернанта, него је некакав бу.ибар „ ^ко олине пок. госиође а он да га само преплаши пустио је будилник да зврчи. И то су вам цигло два вица у овој шаљивој игри , који требаше да постигну свој еФект. Мислимо да није нужно доказивати неестетичност првога као и немоћ другог вица да произведе нарочити смех. Обадва она могла би се зар и прегорети да у делу пмаде пначе здравога хумора; али кад тога не нађосмо никако тим се јаче ова два на видик истичу. Писац је до душе, покушао да нас у недостатку хумора забави макар и оним претераним ловачким приповеткама, које Нлемић трчкарало прича публици кроз читаву промену у шуми, па чак и чита , али ни у томе не беше ничега што би нас на хумор бар у нечем подсећало И баш тај недостатак хумора причинио је у многоме да нам ова „шаљива игра," која иначе никанвих радњи нема, изгледа и сувпше развучена. Хумор Пушкинов нпје у шаљпву игру уплетен, те је услед тога остала врло велика празнина ко.ју г. Шапчанин ничим није попуник. Да упоредимо сада каратеристику гипова, који се у приповетцп Пушкиновој и у комедији Шапчаниновој налазе. Муромски , то вам је код Пушкина тип Руса европљапина, који занесен англоманством отреса се свега што је руско. По своме карактеру он је џентлмен, у главноме лакомислен а.ш ипак достојанствен и велнкодушан. Пма непрпјатеља Берестова кога, поред све мржње, уважава. Строг па ипак нежан отац, који својој Лизавети никакав несташлук не може одрећи. За Шанчаниновог Муромског не знамо шта да кажемо. То је просто човек на коме вндите енглеско одело и прилично заокругљен трбушчнћ ; он но говорп готово ништа, нити дела што, где би му се карактер истакао. У самој комедији изгледа сувпшан; нити што утнче на радњу ни радња на њега , једном речи автомат без нкаквог вољног покрета. Берестов Пушкинов, то вам је властелин , који је прво Рус и то Рус који свим животом и радом љуби све што је руско. Он је у тој љубави толико саревњив да не трпи суседа Англомана ннкако. Али поред свега тога он је поштен, племенит и благодаран.