Otadžbina

542

СТАЊЕ ЗВУКА ПРИ ПОКРЕТУ

Ува се ни мало не тпче , каком се брзином ироизводи звук. Њега се само тиче, каквом брзином долазе звучни таласи један за другим у Н>. Што ваздушни таласи долазе у уво брже један за другим, то се осећа виши тон, т. ј. »тањи је глас ;« што у уво долазе ваздушни таласи ређе један за другим, то се осећа нижи тон, ,1дебл>и је глас.« Кад у уво долази за једну секунду не више но 16 (двоструких) таласа, онда се осећа најнижи звук, који је у стању да разликује обично човечије уво ; 20.000 пак таквих таласа дају највпшн звук, који још осећа човечје уво без бола. Доилер је био први , који је приметио , да нпје то све једно^ оће ли уво стојати на једном месту при примању звука, или ће се примицати ка звучном телу , или се одмицати од њега , т. ј. да лп ће стојати у миру или ће се иокретати. Нсто је тако и што се тиче звучног пзвора. И Доплер је поставио (1842 г.) за оваке случајеве овај закои : Кад се уво аримиче звучном телу , звук Ке се осеИати виши, но гито је у ствари ; кад се удаљава, звук &е се осећати шглш. То исто важи и кад се звучно тело иримиче к уву, и обратно — кад се одмиче. Ово нам се заиста у самој ствари и дешава сваки час у животу, но само што није то увек приметно. Иеко пева на пример, а ми му се приближавамо — нама мор а за то време приближавања његово певање изгледати да је у вишим тоновима, но што је у суштини, т. ј. но што би било, кад бисмо застали, па слушали, стојећи мирно на једном месту. — Седимо на прозору, а отуд долазе наша два г.ријатеља и разговарају се — нама морају да се чино гласови наших пријатеља да су впши, но што су у суштиии. Тако је у самој ствари. Друго је сад питање, да ли ми ту разлику примећавамо. И ми је заиста не примећавамо. Та је разлика тако малена, да човечије уво није у стању да је примети — јер је и брзина човечијег хода веома незнатна. На железнпчким возовима пак, где је брзина огромно већа, но што је брзина човечијег хода, и та је разлика много већа, те за то и много приметнија. Код путничких и обичннх брзих возова она износи од прилике цео тон ; код л муњевитих возова" до два тона. Ево за ово онширнијег објашњења. Узмимо да оба воза стоје у миру и да се налазе на растојању од 330 метара, т. ј. на оном, које звук прелази за 1 секунду. Рецпмо сад, да локомотива оног другог воза запишти, и то, као што је чешће случај. да тај звук одговара тону од 1 875 треперења у секунди — онда ће на том простору од 330 метара бити од при-