Otadžbina

70

ана карењина

може п он, као н други свет да приђе и да се тоциља. И он приступи, не смејући је за дуго погледати као у сунце, које и видиш макар да га не гледаш. На леду, тога дана, беху све сами познаници. Ту беше и правих мајстора на тоциљању, и почетника ко.ји се невешто придржаваху столица, и деце, и постаријих људи, који се клизаху из хигијенских обзира ; сви они беху за Љовина прави срећни избраници, јер беху ту, близу ње. Па нпак они се забављаху за свој рачун, достизаху је, престизаху је, разговараху се с њоме. Равнодушни према њој , они беху веселп на равноме , глатком леду и лепоме времену. Никола Шчербацки, рођак њезин, у кратком жакету и тесним панталонама, с клизаљкама (кошки, ЗсћЈШасћиће) на ногама, сеђаше на столици , и угледав Љовина, повика : — А, ево првога рускога вештака на леду. Јесте ли одавна дошли? Хајде, мећите клизаљке. — Нисам их понео, рече Љовин чудећи се то.шкој дрскости Николиној пред њом, и не губећп је из вида ни аа тренутак, ма да ј е не гледаше. У то се она пови, и бојажљиво укочивши своје мајушне ножице у високим цнпелама, полете право Љовину. За њом јураше некакав деран у руском оделу, очајнички машући рукама и сагибајући се земљи. Ана се не клизаше сасвим сигурно по леду, н махаше бојажљиво рукама. Угледав Љовина, она га одмах познаде, н осмехну се. По том обрте, пође право Шчербацкоме , и ухватив га чврсто за руку , осмејиваше се на Љовина. Она му изгледаше лепша но икад. — Јесте ли одавна овде ? упита она , пруживши му руку. — Хвала, рече кад јој он подиже мараму, што јој испаде из муфа. — Ја ? синоћ... данас то јест... одговори Љовин, једва од узбуђења схвативши њезино питање — хтео сам да дођем код вас, рече, и сетивши се на мах, у каквој је намерн хтео доћи, збуни се и поцрвене — нисам знао да умете тако вешто да се клизате. Она га пажљиво погледа, као да би хтела погодити узрок његовој забуни. — Ваша похвала много вреди. Овде се већ зна да сте ви најбољи мајстор на леду, рече она, отрес-ајући маленом ручицом снег са муФа. — Јесте, некад сам то страсно волео. Хтео сам да будем прави уметник. — А ја бнх рекла, да сте ви у свему страстнн — Баш бих радо видела како се ви клизате. Хајд метните клизаљке, па ћемо заједно.