Otadžbina
АНА КАРЕЊИНА
73
— Ну, хоћемо лп ? — Све сам о теби мислио, н јако се радујем што си дошао, рече, значајно га гледајуКи право у очи. — Хајдмо , хајдмо , одговори блажени .Бовин , коме још једнако звучаше у ушима слатки глас : до виђења, и којн још једнако ромишљаше на онај мили осмејак. — Хоћемо ли у гостионицу »Енглеску« или у »Ермитаж.« — Сасвим ми је свеједно. — Е онда хајдмо у »Енглеску 4 рече Степан АркадијениК. Он је изабрао »Енглеску« нарочито зато, што је тамо био више дужан него у »Ермитажу." И према томе налазио је, да неби било лепо да ту гостионицу избегава — имаш ли кола ? Врло добро , онда моја нека иду. Целим путем пријатељи су ћутали. .Бовин је непрестано мислио о томе : шта је могла значити она промена израза на лицу њсзином; он час увераваше себе, да има наде, час опет с очајањем увиђаше, да је та нада неоснована. А међутим он осећаше да је постао са свим други човек, и ни налик на онога, какав беше пре онога осмеха и оних речи : до виђењ а / Степан Аркадијевић међутим састављаше нутем јеловник. — Волеш ли ти рибу, упита .Бовина, путем. — Шта ? трже се .Бовин — рибу? Јест, јест, страшно волем рибу. X Улазећи с Облонским у гостионицу, -Бовпн је опазио неки особнти израз на лпцу и у целом понашању Степана Аркадијевића, израз некога прикривенога задовољства. Облонски скиде горњи капут и упути се у трпезарију. За њим иђаху послужитаљи у фраковима и са сервијетама. Поздрављајући се лево и десно с пријатељима и познаницима, он приђе биФету и узе чашу ракије и комаднћ рибе. За биФетом сеђаше Францускиња сва у чипкама и тракама. Облонски јој рече тако нешто смешно , да она прсну у смех. .Бовин и не хтеде узети ракије. Беше му одвратна та Францускиња, која као да све беше од туђе косе, роис1ге с1е гЈ2 и утадеге с1е 1оИеМе. Као од каквог нечистог места он се окрете од ње, Веше сав блажен успоменама на Кити, и његове очи блистаху се осмехом иуним среће п задопољства. — Овуда, Ваша Светлосг, овде вас нико неће узнемпривати, говораше стари један послужитељ — пзволите Ваша Светлост, рече и Љовину, у зиак поштовања према Стенану Лркадијевићу. И за тили час пребаци чист чаршав преко стола — прпвуче кадиФене Фотеље, па са сервијетом и јеловником у руци, стаде пред Степана Аркадијевића очекујући заповести.