Otadžbina

74

АНА, КАРЕЊИНА

~ Ако Баша Оветлост жели засебну собу, одмах ће бити... кнез Галицин с неком дамом. Добили смо свеншх шкољака. — А.! шкољака. Стеоан Аркадијевић замисли се. — Да ли да променимо план Љовине ? рече, показујући прстом на јеловник. И он се уозбиљи — ваљају ли шкољке ? Отвори очи ! — Фленсбуршге су, Ваша Светлост, а остендских немамо. — Фленсбуршке, Фленсбуршке, само ако су скорашње. — Јуче смо их добили. — Шта велиш ? Да почнемо од школ.ака, иа да променимо и цео план. — Мени је све .једно. Мени би најмилија била чорба с купусом, али знам да тога овде нема. — Желите ли чорбу а 1а Кшве? упита послужитељ надневши се над Љовином, као дадиља над дететом. — Не, без све шале, избери шта хоћеш. Ја сам био на леду, страшно сам огладнео. Немој мислити, рече приметив неко незадовољство на лицу Облоискога, да ми се неће допасти твој нзбор. Ја волем да поједем што лепо. — Него. 11 то спада у задовољства на овом свету, рече Степаи Аркадијевић — Е па онда брате ми си мој , дајдер ти нама двајестак — тријест шкољака ; потом супу с корењем... — аРгт1 ;атеге!« рече слуга, ну Степан Аркадијевић очевпдно не хтеде да зове јела Француским језиком. — Супу с корењем, разумеш. Потом рибе с густим сосом, затим .л розбиФ, само да буде добар, 11 пилића и воћа. Послужитељ је звао обичај Степана Аркадијевића да јела никад не назива Француским именима , па их ннје ни понављао пред њим , но тек после понављаше за свој рачун целу наруџбину по француском јеловнику : „8оире ргпхСатеге, Тпгћог заисе Веаитагсћагз, Рои1агс1 а 1 ез1га§оп, Масес1оте с:1е 1гш(з ! к — Потом му пружи карту за вина. — Шта да пијемо ? — Што год хоћеш, само не много; шампањскога, рече Љовпн. Служитељ оде, и после пет минута вратп се, с чинијом пуном шко љака , које беху отворене , а на седеФским љускама , и са Флашом у руци. Облонски отвори сервијату, закачи је за прслук, и навали на шкољке.