Otadžbina

АНА КАРЕЊИНА

77

— По чему то мислиш ? рече Степан Аркадијевић, смејући се шеговој узбуђености. — Све ми се тако иредсказује. То би било страшно и за мене н за њу. — Та оно већ за њу нема ту ништа страшно. Свака девојка воле кад је иросе. — Јест, свака, али не и она Степан Аркадијевпћ насмеши се. Он је одмах разумео Љовина. Одмах је видео да он еве девојке дели у две врсте: у једну врсту долазе све девојке на сзету осим ње, и оне имају све људске слабостц; у другу врсту долази она једина, јединствена и савршена. — Чекај, узмп соса, рече он задржав руку Љовинову, који одгурну сос. .Бовин сасвим покорно усу себи соса, али не даде јести Степану Аркадијевићу. — Чскај ти, ти чекај рече он — знаш ли да је то за мене пптање живота и смрти. Никад о томе нп с ким нисам говорио. 11 ни с ким и не могу да говорпм, осим с тобом. Истина, нпсмо ни налик један на другог: други укус, други иоглед, друго све; али ја знам да ме ти волеш, и да ме разумеш, и за то те и ја веома волем. Али тако ти Бога буди ми сасвим искрен. —• Ја ти кажем само како мислим, рече смешећи се, Степан Аркадијевић — II још ћу ти нешто више рећи. Моја је жена врло чудновата. — Степан Аркадијевић уздахну сетивши се своје свађе са женом, па иоћутав мало продужи: — Она уме да предсказује. Она скроз позна људе; а нарочито где се тиче женидбе и удаје. Она је на пример предсказала да ће се Шаховскаја удатн за Брентељна. Нико у то није веровао, а тако је и било. И она је на твојој страни. — Како то? — Тако. Она вели да ће Киги насигурно поћи за тебе. — Она то вели! кликну Љовпн —• Кажем ја увек, тво.ја је жена дпвотна! Него махнимо се тога разговора, рече уставши са столице. — Добро, добро, седи. Но Љовин се не могаше скрасити. Он пређе два — три пут преко собе, стискајући очи да би сакрио сузе, па тек онда седе. — Разуми добро, рече он, то никако није љубав. Ја сам био и заљубљен, али то није то исто. Ма каква спољна сила овладала је мноме. Ето, ја сам и сам увидео, да од тога не може ништа бити,